ЈЕЛЕНИНА ЋЕРКА ЈАНА (5): Зашто мама није са нама на Бадње вече?
Девет месеци избегавања одговора да ћеркина питања
Бадњи дан, први пут након 13 година, Зоран Марјановић дочекао је без Јелене, која је убијена пре девет месеци док је трчала насипом у Борчи.
Жеља њихове петогодишње ћерке да се поново уочи Божића игра са својом мајком није испуњена. Зато је ту тата Зоран да буде и отац и мајка, да спреми божићно славље, да се игра са ћерком, да је храни, успављује, али и да одговара на питања која се углавном своде на једно: "Када ће се мама појавити на вратима са поклонима у рукама и осмехом на лицу?"
ЗА ЊИМА ЈЕ ПЛАКАЛА ЦЕЛА СРБИЈА: Ове језиве трагедије су се догодиле у 2016. години!
- Јана се сећа нашег последњег Божића, који смо провели као једна хришћанска породица. Јелена је била тако срећна и задовољна. Све је чинила да нашој ћерки дочара Божић и српске обичаје. Ни у најгорим сновима нисам сањао да ћу овај дочекати без ње. Не знам шта да кажем Јани и како да избегнем неке одговоре - изговара Зоран док гледа у Јеленину слику на полици.
Поред фотографије је Јеленина бројаница. Ту ју је спустила тог кобног 02. априла када је отишла на трчање са којег се није вратила.
- Рекла ми је да јој смета док трчи и да је не би изгубила ставила ју је на сто. Знате, тешко је када у секунду останете без некога кога волите. Тог дана је настао мој пакао. Због Јане сам још на ногама. Не смем да се предам. Молим бога да што пре ухапсе убицу и тако нађемо свој мир - каже Зоран и додаје да је током месеци како нема Јелене своје спасење проналазио у молитви и вери.
Уочи Божића покушава да уради све онако како би Јелена урадила. Жели да Јана ниједног тренутка не буде тужна због мајке која неће бити ту поред ње. За чесницу је задужена Зоранова мајка Зорица, а он ће унети бадњак у кућу.
- Сада ћемо морати све без Јелене. Тешко ми је због Јане али и себе самог, јер откад је Јелена убијена - пола мене нема. Јана ме је већ питала: "Зашто на Бадње вече идемо без маме у цркву, када се и она радовала паљењу бадњака?" Ни сам не знам како сам избегао прави одговор. Јанина срећа је изнад свега. Свега се сећа, паметница је.. да је са мамом растурала сламу по кући, да је тражила ситне поклоне, да је јела посну храну - казује Зоран док му се поглед губи на стварима у соби које подсећају на Јелену.
Као и прошле године и ове је Зоран узео Јану за руку и повео у цркву у Борчи. Да запале свећу за здравље и напредак. Отац ју је подигао да пољуби икону, после чега је она трчкарала по црквеном дворишту, док је он палио свећу за покој душе њеној мајци.
За крај, Зоран каже како има само жељу да Јана буде срећна и да до следећег Божића Јеленин убица буде пронађен и ухваћен.
