УБИЈЕНИ ВЕХАБИЈА ИМАО ПАРАВОЈНИ КАМП НА СЈЕНИЦИ: Сенад Рамовић Бецан бацио бомбу на полицију која није експлодирала
- Ја сам Алахов роб, а не терориста, иако сам због тога 13,5 година провео на робији. Виђао сам Легију у затвору, причали смо, увек би ми честитао Бајрам. Из затвора сам изашао још јачи у вери - причао је својевремено Сенад Рамовић Бецан, вехабија који је јуче убијен након што је пуцао на припаднике САЈ приликом хапшења.
Сенад Рамовић Бецан (48) из Новог Пазара због тероризма је био осуђен на 13,5 година затвора. Највећи део робије провео је у строгој изолацији, у посебном делу Забеле званом “српски Алкатраз”, где су му “комшије” биле најпознатији осуђеници – Милорад Улемек Легија, Звездан Јовановић и припадник “земунског клана” Милош Симовић.
Бецан је истицао да је са Легијом имао коректан однос у Забели, да су често разговарали и да му је бивши командант Црвених беретки редовно честитао Бајрам.
Пуцао на полицајце па завршио у затвору
Рамовић је ухапшен 2007. након жестоког оружаног обрачуна са полицајцима у селу Трнава код Новог Пазара. Тада је ухапшено још 14 Рамовићевих сарадника, који су сви тада означени као припадници вехабијског покрета. Теретили су се за планирање убиства тадашњег муфтије Муамера Зукорлића, као и за припрему терористичких напада у Београду и Новом Пазару.
Бецан је репортера Информера дочекао у свом дому надомак Новог Пазара и до детаља је испричао шта се догађало уочи обрачуна с полицијом.
– Проблем је настао 2006. године, када је дошло до пуцњаве у једној џамији у Новом Пазару. Неколико сати касније, на грађане је опет пуцано испред те исте џамије. Три особе су рањене, то су моја браћа, пријатељи… Пуцао је телохранитељ Исламске заједнице у Србији, а ми смо тада у јавности лажно оптужени као нападачи и добили смо по месец дана затвора – објаснио је Рамовић тада за Информер.
Паравојни камп на планини код Сјенице
Он је признао да је након тог инцидента заједно са својим саборцима, које назива браћом, купио велику количину оружја, које су потом однели на планину Нинаја код Сјенице. Према пресуди, Рамовић, његов пријатељ Исмаил Прентић и још неколико мушкараца тада су на овој планини направили паравојни камп.
– То оружје смо планирали да закопамо, да га имамо ако затреба да се одбранимо. Намерно смо га одмакли од Пазара, ако дође до инцидента, да нам није баш при руци. На том месту смо имали два шатора, како бисмо преспавали. Није то био никакав камп, али ту јесмо пуцали, пробали смо оружје – причао је Рамовић, додајући да није било потребе да вежба пуцање јер је, како је напоменуо, већ био обучен током служења војног рока, а и раније је често пуцао “у стрељани код муфтије Зукорлића”.
"Бацио сам бомбу ка полицији, али није експлодирала па сам почео да пуцам"
Јаке полицијске снаге опколиле су Нинају 16. марта 2007, али Рамовић и Прентић тада су се затекли на другој локацији. Месец дана касније, лоцирани су у селу Трнава код Новог Пазара и у раним јутарњим сатима полиција је опколила кућу у којој су боравили.
– Када је полиција развалила врата на кући, Исмаил Прентић је бацио бомбу на њих. Полицајци су тада брзо истрчали из куће и почели су да пуцају ка нама. Узео сам другу бомбу и бацио је ка полицији, али она није експлодирала. Тада сам дохватио пушку и почео да пуцам на њих. Исмаил је убијен у размени ватре, пао је мртав поред мене… Све док сам пуцао ка полицајцима, нисам био рањен. Тек када сам кренуо да заменим оквир на пушци, полицајци су ме погодили са шест метака у ноге и руку. Затим су ме пребацили у болницу – испричао је Рамовић.
"Представници амбасаде САД установили да немам никакве везе са Ал Каидом"
- Касније су и представници амбасаде САД прегледали судске списе и установили су да се ту не ради о тероризму и да ја немам никакве везе са Ал Каидом. Наводно, према пресуди, требало је да дигнемо у ваздух амбасаду САД, зграду "Београђанка" у Београду и још неке објекте, али је то све пало на суду. Па да смо планирали, ми бисмо то и спровели у дело, нико нас не би спречио у томе - поручио је тада.
Србија Данас/Блиц
