УМЕТНИНЕ У СРБИЈИ НА УДАРУ? Најуноснији криминал прети и код нас, зарада достиже годишње и до ШЕСТ МИЛИЈАРДИ
Криминалци се неретко окрећу новом бизнису, а само током једне године у свету се у једној грани криминала згрне 6 милијарди долара.
Министарство културе је затражило од музеја у Србији да доставе податке о несталим и украденим делима. Попис дела први је корак заштите, а лопове ће морати да заустављају и добри сигурносни системи, које многи музеји у Србији још увек немају. Крадљивци уметнина су све вештији и опремљенији, па се процењује да у свету годишње опљачкају дела вредна до шест милијарди долара.
Из Музеја Југославије, 2016. године украдени су лични предмети Јосипа Броза Тита. Само три године касније Музеј примењене уметности остао је без накита династије Обреновић процењеног на 300 хиљада евра. Овог лета слика "Стражар" Паје Јовановића заплењена је на аеродрому "Никола Тесла".
ФАЛСИФИКОВАО СКОРО 100.000 ДОЛАРА: Полиција ухапсила ЛАЖНОГ ПОЛИЦАЈЦА на граници
"ЗАВРШИЋУ НА НАСЛОВНИМ СТРАНАМА, О МОЈОЈ СМРТИ ЋЕ СЕ ПРИЧАТИ" Рођак трагично настрадале Слађане (17) на сахрани испричао ЈЕЗИВЕ детаље
НОВИ ДЕТАЉИ ИСТРАГЕ УБИСТВА НА ДЕТЕЛИНАРИ: Нападачи знали кретање Горанца - ево како је Урош завршио као телохранитељ!
- Из Спомен парка Крагујевачки октобар 1996. године нестале су скулптуре Јована Солдатовића – 'Srne'. Уметник је поклонио три скулптуре Спомен парку и Музеју 21. октобар, које су постављене у јавном простору. Те 'Srne' су тада украдене из најбаналнијих разлога да би биле препродате као секундарна сировина и у том налету украдене су и скулптуре Народних хероја који није у домену Спомен парка - напомиње Виши кустос Музеја 21. октобар Марко Терзић.
Како би се то спречило, сваки предмет који уђе у музеј мора да има описане особине и карактеристике. Експерти истичу да је најважније да се о томе не ћути.
- Уредна документација вам је прва препрека свакој крађи. Односно чини је већ у старту небезбедном за онога који то ради. То значи да наведе аутора, ако се зна аутор. Да наведе време настанка, технику како је направљена. То већ даје полицији велику могућност да може тај предмет да ујури - објашњава историчар уметности Никола Кусовац.
То исто важи и за серијске предмете.
- Онда их обележите серијски, ако су у питању накит, новац који није уникатан, онда их неким својим знаком обележите и тај знак снимите - истиче Кусовац.
Златно доба крађе културних добара било је крајем 19. века, али је она ипак процват доживела у савременој епохи.
- Сви знамо велике археолошке експедиције које су биле важне током 18. и 19. века када су неки предмети са Далеког истока из Египта преношени у европске градове и сада се налазе у Лондону, Берлину и на разним другим местима па је питање да ли тамо треба да буду или негде другде - напомиње Гордана Грабећ, оперативна директорка Народног музеја.
- Највећа крађа уметничких дела десила се за време Другог светског рата. Много тога је враћено, али процењује се да је око 20 одсто европске уметности заувек изгубљено. Међу њима и нека Ван Гогова дела у вредности од чак 100 милиона долара - истиче Грабеж.
Крађа уметничких дела спада у трећу најпрофитабилнију криминалну грану, после продаје оружја и наркотика, а и санкције су мале. Лопов који је однео "Мона Лизу" из Лувра 1911. године, кажњен је са само седам месеци затвора, док би данас за такво дело добио неколико година.
