УПРАВА ЗАТВОРА СЕ ПОНОВО ОГЛАСИЛА ПОВОДОМ ЈЕЗИВОГ УБИСТВА: Поручили да "овај изолован случај није модел како систем функционише" и навели шта су све предузели
Покренут дисциплински поступак против седморо запослених
Управа за извршење кривичних санкција (УИКС) огласила се још једном поводом убиства осуђеника (74) који је, како се сумња, брутално данима мучен, понижаван, ударан и силован дршком од метле у КПЗ Падинска скела у Београду, а од стравичних повреда је преминуо 4. фебруара.
ОКРЕНУЛИ ЛЕЂА ЦИМЕРУ И ПРИЈАТЕЉУ: Двојица монструма се удружила против трећег и сву кривицу свалили на њега! СВЕ о силоватељима несрећног деке!
БРУТАЛНО данима до смрти злостављали жртву! Ово су осумњичени за убиство деке у затвору (ФОТО)
ДОШАО НА 175 ДАНА У ЗАТВОР, САД ЋЕ ТУ ОСТАТИ ДО КРАЈА ЖИВОТА: Ево какве казне прете другој двојици МОНСТРУМА осумњиченим за убиство деке у затвору
Због тешког убиства у затвору осумњичени су Брајковићеви цимери од 20, 20 и 22 године. Из УИКС су сада навели "да је Управа суочена са оптужбама да није благовремено одреаговала у случају смрти прекршајно кажњеног лица у Казнено-поправном заводу у Београду - Падинска Скела 4. фебруара и да је овај случај прикривала од јавности".
- То је изузетно тешка и неодржива оптужба јер је свако наше сазнање и информација документована и потом усмерена ка другим надлежним органима што је све лако проверљиво. У складу са чланом 139 Закона о извршењу кривичних санкција кад ступи смрт осуђеног лица, завод о томе одмах обавештава полицију и надлежно тужилаштво што је овај завод и учинио. Тужилаштво је државни орган који једини може да наложи обдукцију тела, што је и урађено. Управа нема сазнања колико је трајала обдукција нити може да има увид у њене резултате које добија тужилаштво. Завод је доставио сва своја сазнања тужилаштву да су четворица прекршајно кажњених лица нанела повреде лицу Б.С. од којих су тројица ухапшена због сумње да су извршили кривично дело тешко убиство - пише у саопштењу УИКС, у ком се додаје:
- Не чекајући исход истраге коју воде полиција и тужилаштво, нити тренутак када ће јавност бити обавештена о резултатима истраге, Управа је одмах после овог догађаја у фебруару покренула дисциплинске поступке против седморо запослених због сумње да су починили тежу повреду радне дужности према Закону о државним службеницима. Поступци се воде против пет припадника Службе за обезбеђење и двоје запослених у Служби за здравствену заштиту. Циљ нам је да ефикасном унутрашњом контролом утврдимо све чињенице и одговорност запослених. Подсећамо да је одмах у фебруару смењен и управник овог затвора.
Из Управе су даље навели "да је битно да јавност зна да су Заштитник грађана, односно представници Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) долазили у овај затвор у ненајављене посете и то – 2018. године, 2021. године и 2. фебруара ове године, два дана пре него што је прекршајно кажњени преминуо".
- На основу извештаја достављених Управи, током свих ових посета представници НПМ су разговарали са осуђеницима и нису примили од њих ниједан навод о злостављању или тортури, како 2. фебруара тако и током горе поменутих посета у којима су у некима од њих били и представници Комитета за људска права (YUCOM), невладине организације Београдски центар за људска права и форензички стручњаци. У марту прошле године је српске затворе обишао и Европски комитет за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака (ЦПТ) који је у свом извештају навео да је „велика већина притвореника са којима је делегација разговарала позитивно говорила о начину на који се према њима поступало од стране притворског особља, посебно кад је у питању Окружни затвор у Београду“ који је и највећа притворска јединица у земљи - објашњавају из Управе за извршење кривичних санкција.
Из ове установе су навели и "да безбедност лица у казнено-поправним установама у Србији заузима високо приоритетно место у раду свих служби".
- У том погледу казнено-поправне установе у Србији, према извештајима Савета Европе, годинама уназад могу да се сврстају у ред сигурних и безбедних затвора поготово имајући у виду високу флуктуација људи у заводима. Између 20.000 до 22.000 људи на годишњем нивоу бива примљено, односно отпуштено из завода. Кад је у питању статистика која се односи на убиства у заводима у периоду од 2020. године до 2023. године није се десила ниједно убиство - пише у саопштењу.
Из УИКС даље наглашавају да "код оваквих ситуација, Управа за извршење кривичних санкција упућује на терен службенике Одељења за инспекцију који обављају ванредни надзор".
- Где год је утврђена дисциплинска одговорност и тежа повреда радних дужности у складу са Законом о државним службеницима долази до примене законом предвиђених дисциплинских казни. Истичемо и да систем извршења кривичних санкција чине људи који професионално и посвећено обављају свој посао на основу јасних смерница и процедура свих служби од којих је свака упућена једна на другу, а код овог случаја постоји основана сумња да су запослени учинили пропусте - истиче се у саопштењу:
- Верујемо да је овај трагичан догађај унео узнемирење и неповерење јавности у наш рад и зато искрено жалимо поготово јер годинама уназад радимо на едукацији која се односи на спречавање злостављања. Континуирано се организују обуке и усавршавања запослених у свим службама у сарадњи са међународним организацијама – Саветом Европе и ОЕБС-ом. Израђени су сви потребни приручници и смернице о поступањима у свим релевантним ситуацијама уз стављање хуманог извршења казне на прво место. Зато не желимо да јавност стекне утисак да је овај изолован случај модел како наш систем функционише јер то није ни приближно истини.
- У циљу превенције тортуре, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања, Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција континуирано спроводи основну и специјалистичку обуку у складу са наставним планом и програмом. Основна обука се редовно спроводи за приправнике и припаднике свих звања у служби за обезбеђење. Саставни део редовне обуке за припаднике службе за обезбеђење чини и упознавање са међународним конвенцијама, између осталог и са Конвенцијом против мучења и других свирепих, нехуманих и понижавајућих казни и поступака, као и са домаћим прописима који регулишу ову материју - наводи се у саопштењу и додаје:
- У току 2023. године, Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција реализовао је основну, допунску, стручну и континуирану обуку за припаднике службе за обезбеђење у заводима. Управа је уз подршку Савета Европе и Мисије ОЕБС-а израдила три публикације у циљу превенције, истраге и документовања случајева тортуре у заводима. Прва публикација су Смернице о поступању запослених у случају навода о злостављању, којима су регулисане процедуре у заводу у случају пријаве навода о тортури и обавезе покретања поступка по службеној дужности уколико постоје индиције које указују на евентуално злостављање. Приручник за здравствене раднике у заводима и обухвата протоколе, од првог прегледа након пријема до прегледа пред отпуст из завода, у циљу уједначавања поступања у заводима и садржи обрасце за вођење здравственог картона и евиденције, између осталог и евиденције повреда. Све повреде се региструју, фотографишу и евидентирају од стране лекара завода у три документа: здравственом картону, листу телесног дијаграма и посебном регистру.
Циљ Смерница је да се истражити сваки случај који указује на евентуално злостављање. Смерницама о поступању запослених у случају навода о злостављању регулисана је процедура која се примењује у заводу у случајевима навода о злостављању. Смернице се односе на испитивање уверљивих навода о злостављању, које може да упути било ко: осуђеник, адвокат, лекар, посетилац, али и на ситуацију када нико није изнео наводе о злостављању, већ постоје индиције које указују да је дошло до физичке или психичке тортуре.
Запослени који сазна за наводе о злостављању или уочи знакове који на то указују, дужан је да то одмах пријави вођи смене и начелнику службе у којој ради. Ово је механизам који обезбеђује један вид контроле да се случај на самом почетку не прикрије. Лекар пријаву подноси директно управнику завода. Пријава се подноси усмено, а службена белешка се сачињава до краја смене. У њој запослени наводи основне податке о начину на који је сазнао за догађај, као и податке о самом догађају, жртви, сведоцима, наводном учиниоцу, материјалне доказе ако их има и др.
Начелник службе који је обавештен и вођа смене, обавештавају управника завода. Уколико су наводи уверљиви само на основу прикупљених доказа у том тренутку, управник обавештава тужилаштво.
Управник завода одмах упућује евентуалну жртву на лекарски преглед, што је и предвиђено Правилником о кућном реду и одређује запосленог, који не сме бити повезан са догађејем, који ће испитати случај у року од 72 часа од када је поднета усмена пријава и доставити извештај управнику о утврђеном чињеничном стању са прикупљеним доказима, на основу којих се покреће дисциплински поступак и обавештава надлежно тужилаштво.
Једнако се испитују наводи о злостављању које је извршио запослени, као и наводно злостављање од другог лица лишеног слободе, с тим што се у овом другом случају мора испитати и да ли је службено лице предузело све потребне мере да до злостављања не дође.
Управа је у сарадњи са Канцеларијом Савета Европе у Београду и Мисијом ОЕБС-а у Србији организовала обуке за примену наведених Смерница и Приручника за управнике завода, лекаре, начелнике служби за третман и обезбеђење, у циљу обезбеђивања мултидисциплинарног приступа у погледу превенције тортуре у заводима, документовања повреда и пријављивања евентуалних случајева тужилаштву.
Извор: Србија Данас/Курир
