ВЕЋЕ КОНТРОЛЕ, ДОКУМЕНТОВАЊЕ ПРЕКРШАЈА, ОДУЗИМАЊЕ ВОЗИЛА! Како зауставити и искоренити насилничко понашање возача
За нешто више од пола ове, 2021. године, због насилничке вожње из саобраћаја је искључено 1.200 возача
За нешто више од пола ове, 2021. године, због насилничке вожње из саобраћаја је искључено 1.200 возача, а током целе 2020. њих 1.673! Када је реч о онима који су похађали обуку за унапређења знања из безбедности саобраћаја, пошто су им дозволе одузете, током прошле године на наставу је ишло 1.055 возача.
МУШКО ТЕЛО У ДОЊЕМ ВЕШУ ПЛУТАЛО РЕКОМ! Власник ноћног бара пронађен у реци Јошаници
"Тада сам схватила да Здравко није жив" Супруг јој монструозно убијен, а његов пријатељ је по плану обмањивао!
Полиција чешљала угоститељске објекте у Београду и пронашла 31 илегалног мигранта! (ФОТО)
Стручњаци траже веће контроле, документовање прекршаја, а за најбахатије и - меру одузимања возила.
Како откривају у МУП, ове бројке нису биле боље ни претходних година. У 2019. без дозволе је остало 1.782 суграђана, а њих 1.390 је поново село у "школске клупе".
- Око 90 одсто возача који су искључени из саобраћаја због насилничке вожње, управљало је возилом са више од два промила алкохола у организму. Остали су кажњени за пролазак на црвено светло, велике брзине, претицање. У 98 одсто случајева возачка дозвола одузета је мушкарцима, а у два одсто женама - наводе у МУП и додају да је откривање и санкционисање најтежих прекршаја приоритет саобраћајне полиције.
По Закону о безбедности саобраћаја насилничка вожња се дефинише као "поступање возача које је у грубој супротности са правилима саобраћаја, односно, приликом које возач не показује обзир према безбедности осталих учесника у саобраћају".
Законодавац је посебно издвојио четири облика насилничке вожње код којих нема простора за судско одлучивање: када возач два или више пута прође кроз црвено светло у размаку од 10 минута, претиче колону у пуној линији, вози са више од два промила алкохола у крви, када у насељу вози брже од 140 километара на сат, а ван насеља брзином која је за 100 километара већа од дозвољене на тој деоници. Насилничка вожња може да обухвати и друга многобројна поступања возача у саобраћају: брза вожња у супротном смеру, трке на путу, брза вожња поред деце, опасно неуступање првенства пролаза, вожња на местима где је то забрањено и угрожавање пешака... У тим случајевима суд у складу са проценом доноси одлуку о санкцији.
Иако је Закон ригорозан, бахатих возача на улицама све је више. Тако је, рецимо, Тара Симов, учесница једног ријалитија, на свој инстаграм-налог окачила је недавно снимак како јури 100 километара на сат кроз насеље. Неколико дана касније, када је наводно под дејством алкохола слупала аутомобил свог партнера, сазнало се да нема возачку дозволу. Из револта, због бахате вожње Лазара Г. који је на пешачком прелазу ударио два дечака и њиховог оца, након чега је старији брат преминуо, глас су дигли житељи београдског насеља Карабурма.
Како сматра професор Саобраћајног факултета у Београду Крсто Липовац, највећи број возача би се уклопио у шаблон цивилизованог понашања на путу ако би се Закон доследно примењивао.
- Неопходно је да полиција квалитетно документује прекршаје и редовно покреће поступке против ових возача. Судови би требало да доследно и увек изричу прописане казне. Плашим се да је број изречених казни симболичан у односу на стварни број прекршаја. То је основни разлог зашто се насилничка вожња враћа на наше путеве - каже Липовац.
Наводи и да је тачно да постоји и веома мали проценат бахатих који неће променити понашање ни доследном применом прописаних казни. Зато се, каже наш саговорник, стручњаци залажу да се пропишу санкције: привремено и трајно одузимање возила онима који, без обзира на изречене казне, настављају са насилничком вожњом.
- Искуства земаља које примењују овакве санкције показала су да је ово најефикаснија санкција и да има одлучујући утицај и на најагресивније возаче. Овакву меру би изрицао суд оним возачима код којих ниједна друга није помогла. Одузимање возачке дозволе јесте озбиљна санкција која не гарантује промену понашања, јер они по правилу настављају да возе без ње. Уместо тога, требало би уводити обавезне курсеве за несавесне возаче, посебне психо и здравствене прегледе, обавезне психолошке третмане, стручно праћење њиховог понашања - тврди професор.
- Очекивана вредност казне (производ прописане казне и ризика да возач буде кажњен) утиче на понашање у саобраћају! А ризик од кажњавања зависи од рада полиције, њихове обучености и опремљености, посвећености судије и доследности кажњавања. На понашање утиче и осећај прекршиоца да ће бити откривен и кажњен, а који се може увећати контролама на путу - наводи Липовац.
За прекршај насилничке вожње, Закон прописује казну затвора од 30 до 60 дана или рад у јавном интересу од 240 до 360 сати. Уз то иде и новчана казна у износу од 120.000 до 140.000 динара, забрана управљања возилом у трајању од најмање девет месеци и 15 казнених поена. Ако изазове незгоду, следи затвор од 45 до 60 дана или рад од 300 до 360 сати, уз новчану казну од 130.000 до 150.000 динара, забрана управљања возилом од најмање 10 месеци и 17 казнених поена.
Ако током насилничке вожње наступи тешка телесна повреда друге особе, или имовинска штета великих размера, прописана је казна затвора до осам година, а уколико настрада једна или више особа запрећена је казна затвора од две до 12 година. Уз лакши облик кривичног дела може се изрећи забрана управљања моторним возилом у трајању до пет година, док је за тешко дело против безбедности саобраћаја таква мера обавезна.
- Дозвола се одузима када возач има 18 или више казнених поена, ако је осуђен за кривично дело против безбедности јавног саобраћаја у коме је било настрадалих, ако је више од једном у року од пет година осуђен за ово дело у којима је било тешко повређених и ако је више од једном током три године осуђен за ово дело где је неко повређен или је причињена штета.
- Казнени поени се бришу по истеку 24 месеца од дана правноснажности одлуке, а током издржавања казне затвора не тече рок за брисање поена.
- Када се дозвола поново изда, преостали казнени поени се бришу. Након сваког поновног издавања, највећи дозвољени збир казнених поена смањује се за три, најниже до девет.
Како каже адвокат Матеја Чајић, казнена политика судова приликом кажњавања је прилично шаролика из разлога што кривична санкција у сваком конкретном случају зависи од околности тог случаја.
- Врло битан фактор код одмеравања казне је и евентуални степен доприноса оштећеног настанку саобраћајне незгоде. У пракси, када је повређена или погинула особа сродник окривљеног, тј. возача, суд често ублажава казну испод граница које закон прописује. Оштећени обично нису задовољни висином казни, иако судови објективно и махом правично одмеравају те казне - наводи Чајић.
