Вечита мистерија! Да ли ће се икада сазнати шта је Легија причао са њима иза затворених врата? Ово је свима промакло

Брадат, с косом до пола леђа и припит, у том моменту најтраженији српки бегунац, изашао је из куће и пришао жандармима. Представио се и рекао да хоће да се преда, а они су га шокирано посматрали и нису веровали да је то он. "Шта сте се ус*али као пи*ке?!", викнуо им је.

Милорад Улемек Легија, некадашњи командант Јединице за специјалне операције, изненадио је све када се на данашњи дан пре тачно 19 година, после 14 месеци бекства, предао полицији. Од тада је иза решетака и тренутно је у самици "Алкатраза" у Забели, најстроже чуваног затвора у Србији.

Детаљи предаје бившег команданта "Црвених беретки", као и самог скривања, а посебно разлози због којих се одлучио на тај корак и данас су мало познати и тема су свакаквих спекулација. Није познато где се Легија скривао тих 14 месеци, ко су му били јатаци, када је поново дошао у кућу у Филмском граду, као и многе друге ствари.

Када се тог 2. маја 2004, године, око 9 сати увече, појавио испред куће, уплашио је жандарме. У страху који их је блокирао, повукли су се неколико метара, а затим извукли пиштоље и држали га на нишану. Од жандарма је захтевао да зову команданта Жандармерије Горана Радосављевића Гурија.

- Чуо сам се са жандармима на лицу места. Један од њих ми је рекао да је ту Легија и да хоће да се преда. Тражио сам да га чујем телефоном, да проверим да ли је то истина. Препознао сам му глас. Тада сам наредио команданту одреда да оде по њега. Наредио сам команданту Београдског одреда да оде по њега, позвао министра Драгана Јочића и начелника Ресора јавне безебедности Мирослава Милошевића. Договор је био да га доведемо у МУП Србије - испричао је својевремено некадашњи командант жандармерије Горан Радосављевић.

Легија им је, како је рекао, испричао да се након 14 месеци бекства предао да своју породицу не би довео у опасност. Тврдио је да се све време крио у кући, у тајној просторији, у коју је улазио кроз плакар.

Одбио разговор са Александром

На дан његове предаје, Легијина супруга Александра billa је с децом у посети рођацима у Вуковару, где је рођена, за првомајске празнике. Кад она није била у кући, Легију је опслуживао њен брат од стрица, који је живео са њима. Александрин рођак, како је раније испричао Миле Новаковић, бивши начелник Управе криминалистичке полиције, није успео да га задржи. Панично је звао Александру: "Изашао је испред зграде, хоће да се преда". Оставила је децу, села у џип и дојурила назад, тражећи да разговара с њим, да покуша да га убеди. Одбијао је разговор. 

После Улемекове предаје, у МУП Србије стигао је и тадашњи шеф БИА Раде Булатовић и он је, заједно са тадашњим министром полиције Драганом Јочићем, више од два сата разговарао са Легијом иза затворених врата. Садржај тог разговора остао је тајна до данас, а након Улемекове предаје нагађало се због чега је у ствари то урадио.

Многи су у то време заступали тезу да је Легијина предаја још раније уговорена са тадашњим владајућим ДСС-ом, на чијем је челу био Војислав Коштуница и да је у питању нагодба. Да ли је изигран или не, од нагодбе није било ништа, јер је Улемек добио максималну казну од 40 година затвора.

Они који су боље познавали Легију верују да се предао због припадника ЈСО, који су већ били осуђени на дугогодишње робије, а пре свега због Ненада Бујошевића Рамба.

Двојицу преварили

После доласка демократа на власт петог октобра, покренуте су истраге о политичким убиствима у Србији у време владавине Слободана Милошевића. На Легијин наговор, двојица припадника ЈСО пристали су на нагодбу да добију нови идентитет и преселе се у иностранство, а да заузврат испричају како су на Ибарској хтели да убију лидера СПО Вука Драшковића, који је случајно преживео, а убили су четворицу функционера те странке. Пристали су, али од новог живота није било ништа и обојица служе дугогодишње казне, а део кривице сноси и сам Улемек, који је, можда превише, веровао да ће све бити у реду.

Бујошевић, један од њих, на ратишту је неколико пута Легији буквално спасао живот. Због тога га је, како су испричали његови саборци, по свему судећи пекла савест, јер је он слободан, а они робијају.

После атентата на тадашњег председника Владе Зорана Ђинђића, за Легијом и за припадницима "земунског клана" била је расписана потерница, а медији су писали да је виђен у Швајцарској, Босни, на Тајланду.

Све вести о Земунском клану прочитајте ОВДЕ.