"Видео сам на вестима име и презиме сина, јављају да је изгубио живот" Отац страдалог фудбалера болним речима описује агонију коју су проживели, а свака реченица носи тежину неизмерне патње

Касније сам на вестима видео име и презиме мог детета на списку страдалих, два минута касније испред куће паркирала се полицијска патрола. Плашио сам се какав је, да ли је нешто остало од њега...

- Пре него што је сео у кола код колеге, вратио се са улазних врата и каже: - Боље да понесем поклон за бебу, ко зна кад ћу стићи - Иначе, настрадали дечко (21) и његова девојка (20) купили су поклон за бебицу моје ћерке која се надавно породила. Ето, као да је знао - каже у једном даху отац страдалог.

Он је у петак ујутру завршио смену и отишао код сестре која живи у Новом Саду.

- Супруга ради на 10 минута од станице и видели су се и чули пре несреће. Били су на пићу и онда га је сестра одвезла на станицу како би се нашао са девојком (20) и како би дошли код нас кући. Имали су план, пошто је њему рођендан био 31. октобра да у суботу, 2. новембра праве велику журку на фудбалском терену овде код нас, али видите шта нас је задесило. Нисмо славили.

Потом је објаснио када је чуо да је пала бетонска конструкција на улазу у новосадску станицу.

- Био сам кући, радио нешто. Зове ме супруга и пита да ли сам се чуо са сином, кажем да нисам. А она ми онако помало успаничено одговара - зови га и ако ти се јави, нека ме зове - почиње сећења неутешни отац на дан када је примио најтужније вести.

Било му је помало чудно зашто га супруга и ћерка стално зивкају и питају за њих двоје, нешто му није дало мира.

- Звао сам га и ја, али се није јављао. У једном тренутку питао сам супругу да ми каже шта се дешава и тада ми је објаснила да се десила несрећа на станици. Мислио сам отишао је он сигурно, можда се не јавља јер је у аутобусу, игра игрице, па да неће да се јави да га не прекидамо. Испрва ми је то било напамети - каже отац и додаје да га је тада позвао пријатељ.

- Рекао ми је да упалим телевизор и видим шта се дешава у Новом Саду. Видео сам крш, лом и ту рушевину. Тада је почео да ме изједа црв сумње. Позвао сам и Клинички центар Војводине негде око 13 часова, нисам добио никакву информацију.

Њихови породични пријатељи такође, нису могли да седе мирно, па су се распитивали код инстутуција поводом несреће.

- Полако су пристизале информације, онако штуро, али ја сам у том неком хаосу имао неки осећај. Знао сам да му се нешто десило, али нисам зна шта тачно. Нисам знао да ли је само повређен и ако јесте, колико и у каквом је стању. Пролазиле су ми мисли и да је настрадао - каже потресним гласом Горан.

- Звали су ме и његови из клуба да питају где је он, јер им се није јављао. Хтели су да питају за поподневни тренинг. Некако деловало ми је као да ме умирују у неком шаљивом тону: - Он од кад има девојку ником се не јавља -

Сећам се да сам им у том маниру и одговорио да су то момачка посла.

Мајка и сестра како даље наводи, биле су испред болнице и код станице током целог дана.

- Супруга ме је некако критиковала што не дођем у Нови Сад, а ја јој рекао - да треба да се врате кући и да ће нас обавестити о свему. Тако је нажалост и било. У 19.50 часова видео сам на вестима име и презиме мог сина. Јављају да је настрадао - прича он...

- Два минута касније, паркира се испред куће патрола. Излазе четири полицајца, долазе да ме обавесте да сам остао без сина -

Позив који је тада морао да обави, био је веома болан.

- Позвао сам супругу и рекао јој да смо остали без сина. Наше дете је настрадало. У том тренутку када сам сазнао за вест, размишљао сам и да ли ћу имати снаге да га видим. Био је испод тих рушевина, нисам знао да ли је нешто остало од њега... Мислио сам, нема шта да се види - каже отац.

Настрадали дечко (21) није имао физичких тешких повреда и то се уверио након идентификације тела.

- Био је у тренерци, само му је дукс био крвав. На белим патикама није било ни кап крви, чак му је и телефон остао читав. Имао је повреду на левој страни главе и на рамену. Он и његова девојка извучени су међу првих четворо настрадалих - наводи отац и наводи да одговорни за несрећу треба да одговарају. Поред њих двоје, живот је изгубило још 12 жртава, док су три особе тешко повређене.

Несрећа - Само што су изашли из станице, надстрешница је пала на њих

- Познајем ту станицу и по повредама које су имали донекле сам закључио где су били. Наиме, девојка је изашла из воза, прошла перион, сад не знам да ли је он чекао баш на периону, али делује да су се заједно упутили кроз зграду станице и то ка десној страни степеница. Били су тик до те терасе, испод надстрешнице и зато их је мало закачила, али нажалост довољно да их више нема - каже у једном даху отац.

- Девојка је у том тренутку причала са мајком, чула је врисак, тутњаву од пада...
Морају да живе са тим болом и тугом коју осећају од тог 1. новембра, наводи саговорник.

- Видео сам и снимак пада те надстрешнице. Видео сам - казао нам је он, па додао да се породично држе јер морају да наставе живот и услед овако великог губитка.

Како нам је навео саговорник, у недељу клуб његовог сина игра последњу утакмица у колу.

- Биће то некако њему и њој у част. Носиће се мајице са њиховим фотографијама. С друге стране, колико год да сам мислио да познајем своје дете, имао сам утисак на комеморацији да га не знам. Некако, толико људи је дошло, сви су причали о њему и нисам знао да је толико вољен - каже поносно отац и додаје да ће терен који се сада гради носити име његов сина, њему у част.

Србија Данас/Курир