ВОЂА ЗЕМУНАЦА МУ ЈЕ ЛИЧНО ПРЕСУДИО! Жестоки момак са Звездаре преживео више покушаја атентата, али Кум му дошао главе
Средоје Шљукић Шљука важио је за жестоког момка деведесетих година и вођу звездарског клана, био је власник бензинске пумпе у Малом Мокром Лугу и сувласник познате дискотеке, а убијен је 27. септембра 2002, када је на његов аутомобил испаљено више од 30 метака из аутоматског оружја.
Док се Шљукићев "ауди" кретао левом траком моста у правцу града с десне стране им се приближио сиви "ауди 100", а затим још један аутомобил који им је препречио пут. Тада непознати нападачи су из сивог "аудија" испалили на Шљукићев аутомобил више од 30 хитаца из аутоматског оружја, највероватније "калашњикова". Каснијом истрагом је утврђено да су извршиоци били припадници земунског клана, Сретко Калинић и Миле Луковић Кум. О ефикасности убица из Земуна сведочи и изјава тадашњег инспектора који је рекао да је рафал био толико прецизан да, уколико би се на аутомобилу заменила возачева врата, био би као нов. Шљукић, који је управљао возилом је на месту остао мртав, док је његов брат Зоран, који је седео на месту сувозача, подлегао повредама у Ургентном центру.
ЗАРИО МУ НОЖ У ЛЕЂА, ДОК ГА ЈЕ ДРУГИ ТУКАО МЕТАЛНОМ ШИПКОМ! Познато стање повређеног младића, за нападачима расписана потера
ОБЉУБИО ДЕВОЈЧИЦУ (16), ОВАКО СЕ ОТКРИЛО СВЕ! Мушкарац (62) остаје иза решетака
ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА СЕ БОРИЛА СА УБИЦОМ! Лидија Ђокић пре него што је убијена оставила ВАЖАН траг
Велибор Ћировић, члан обезбеђења који је седео позади, бацио се под седиште када је кренула рафална паљба и тако остао неповређен. Нападачи су побегли у правцу града, а Ћировић је прешао на место возача и изрешетаним колима их пребацио до болнице.
Шљука је био вођа једног од најмоћнијих кланова у Београду - звездарског. Против њега је било поднето неколико кривичних пријава, али никада није био хапшен. У полицијским круговима причало се да стоји иза многих криминалних дела. Нигде није ишао без обезбеђења.
Један од његових телохранитеља Вељко Радовановић (21) је убијен, док је други рањен, 24. септембра 2001. године око 15.30 у пуцњави код познатог ресторана на углу Булевара краља Александра и Улице господара Вучића. Они су наводно тада били са још петорицом пријатеља у Шљукином обезбеђењу када је Зоран Бошковић из Бијелог Поља, који је тада имао 41 годину, на њих испалио шест хитаца из аутоматског оружја и побегао низ Булевар. Према саопштењу полиције, пуцњави је претходила свађа и туча између Шљукића и Бошковића, који није никада ухапшен и за којим је била расписана потерница.
Средоје Шљукић је и пре свега тога преживео атентате.
Неколико година раније у кафићу код спортског центра "Олимп" на Звездари на њега пуцао Бане Гребенаревић, а тада је погинула Татјана Николић, која се случајно затекла у локалу. Никада није установљено од чијег метка је она страдала, јер су у овом обрачуну учествовали и Шљукини другови. Гребенаревић је убијен 1996. године у сачекуши на Бежанијској коси.
Шљука је о том нападу Гребенаревића и погибији Татјане Николић јавно говорио у једном интервју:
- Она је погинула несрећним случајем, у ходнику, била је пет метара удаљена од мене. Међутим, чим је упао у клуб, схватио сам да ће да пуца. Осетио сам. Одмах сам се скупио да му смањим мету. Напад је био без повода, без разлога. Једноставно, лудачки потез. Кога је нишанио? Па мене, али заиста му нисам пружио повода, не знам о чему се ради.
Упитан да ли су нападачи прошли безазлено, Шљука је одговорио:
- Наравно да нису...
Иако се говорило да је Шљука био један од највећих рекеташа и отимача у Београду, иза затворских решетака боравио је само два пута, оба пута врло кратко. Управо због тога је и владало уверење да је један од криминалаца блиских сарадника ДБ. У чаршијским причама говорило се да га штити један високи Милошевићев функционер, због сентименталне везе са његовом мајком.
Први пут је затворен 1988. године због тога што је тадашњег шефа свог звездарског клана Качара кратежом упуцао у ноге. Њих двојица су отишли у Булевар краља Александра (тада Булевар револуције) да покупе "пазар" у радњама које су рекетирали. Због неке ситне чарке, Шљука је потегао "кратеж", који је крио испод јакне и с леђа пуцао Качару у ноге, коме је због тога ампутирана једна нога до колена. Качар је остао тежак инвалид и љути противник Средоја Шљукића, који је због тог дела у Централном затвору провео непуних месец дана.
Качар је после скоро двогодишњег опоравка са штакама под рукама и "зољом" на рамену кренуо да се свети Шљуки. Неколико пута му је правио сачекуше. Једном је "зољом" пуцао на дискотеку "Таш" коју је Шљукић тек био закупио. Други пут га је на Звездари, такође са "зољом" на рамену, пресрео, док се возио својим "поршеом", али је Шљука искочио из аута и побегао кроз Звездарску шуму. Требало је да прође неколико година па да Шљука успе да организује ефикасну ликвидацију свог прогонитеља. Упали су у Качареву кућу, притисли га јастуком преко главе и испразнили читав шаржер из пиштоља са пригушивачем. Након тог бруталног убиства, наступио је период кратког олакшања за Шљуку.
Ипак, убрзо су се на њега острвили "неки нови клинци из комшилука": Мали Бане и Немања Ристић су у теретани код Аџима пуцали на њега из два пиштоља, а сигурне смрти га је спасио двоструки панцир.
Шљука се 1993. године по други пут нашао иза решетака у ЦЗ, тада због "рекетирања" и отимања аутомобила. Ни овог пута није остао у притвору дуже од месец дана.
