За месец дана у Србији настрадало осморо деце: Начелник Управе саобраћајне полиције изнео тужне податке, бројке су страшне

Славиша Лакићевић, наченик Управе саобраћајне полиције, открва где су "црне тачке у Србији", али и који су најчешћи фактори тешких саобраћних несрећа у којима је само прошле године страдало више под 500 људи. Податак који треба све нас да забрине јесте да је само у августу ове године страдало 70 људи и 8 деце.

Које су "црне тачке" у Србији?

Управљач пута је дужан да најмање једном у периоду од три године обезбеди пројекте мапирања ризика за утврђивање деоница највећег ризика, односно пројекте идентификације и рангирања опасних места (црне тачке), сходно члану 90. Закона о путевима. Уколико се посматра период од 2019. до септембра 2024. године, деонице државних путева са највише погинулих и тешко повређених лица у саобраћајним незгодама су: Панчево – Алибунар, Пожега – Ужице, Крагујевац – Равни Гај, Нови Пазар – Рибариће, Степојевац – Лазаревац, Чента – Ковилово, Петроварадин – Марадик, Прељина – Мрчајевци, Мрчајевци – Краљево, Панчево – Ковин, Обреновац – Дебрц. Уколико се посматрају комплетни путни правци кроз Републику Србију, тада је највише лица погинуло на државном путу првог реда А1 (Хоргош – Прешево) приближно 27 погинулих лица годишње, а након тога на државном путу првог Б реда 22 (Ибарска магистрала, до граничног прелаза Мехов Крш) приближно 20 погинулих лица годишње и првог Б реда 23 (Моравски коридор од Појата до граничног прелаза Гостун), приближно 14 лица годишње, сразмерно интензитету саобраћаја и брзинама кретања возила.

Који су најчешћи фактори који утичу на тешке саобраћајне несреће?
Најчешћи утицајни фактори настанка саобраћајних незгода са погинулим лицима су: неприлагођена брзина условима саобраћаја и стању пута – 42 одсто, пропуст возача који се односи на неправилно сагледавање саобраћајне ситуације – 18 одсто, губитак контроле над возилом – 14 одсто, вожња под утицајем алкохола – 11 одсто, неискуство возача које је допринело незгоди – девет одсто, при чему су наведени фактори често удружени.

Какво је стање од почетка ове године на путевима Србије, а тиче се саобраћајних несрећа, погинулих и повређених особа?

Од почетка октобра погинуло је 11 лица у саобраћајним незгодама, што је више него дупло мање у односу на исти период прошле године, када је погинуло 29 лица. Али, уколико се посматра период од почетка године до данашњег дана, погинуло је за 28 лица више, односно за седам одсто више лица - 400 погинулих лица у 2024, док је у истом периоду 2023. године погинуло 372 лица - сходно чему се може сматрати да је стање безбедности саобраћаја од јула до септембра било алармантно. Значајно је повећано страдање младих учесника у саобраћају. За првих девет месеци у саобраћајним незгодама погинуло је 82 лица старости од 15 до 29 година, што је за 41 одсто више у односу на исти период прошле године. Од наведеног броја, 49 младих лица је погинуло у својству возача (прошле године 35), седам у својству пешака (прошле године осам) и 26 у својству путника (прошле године 15). Такође је повећан и број тешко повређених младих лица у саобраћају по сваком својству учешћа.

Податак о броју страдалих у прошлој године је страшан. Објасните о чему је тачно реч?

Даћу један фрапантан податак, прошле године смо имали 501 лице које је погинуло заправо на нашим путивима, од 501 лица 286 су били возачи. У моменту саобраћајне незгоде од 286 возача 10 одсто није користио сигурносни појас. Прошле године нам је погинуо 81 путник. Од 81 путника, две трећине путника није користило сигурносни појас, то је 60 и нешто процената у моменту саобраћања.

У тешким саобраћајним несрећама страдао је велики број деце. Један месец је посебно био критичан.
Оно што нам је јако битно у последњих десетак година, а задњих пет година гине велики број деце, што је недопустиво, преко десеторо деца нам гине на годишњим нивоу. Нажалост, и ове године смо, само у августу, имали осморо погинуле деце. Значи, у августу месецу, за 30 дана, смо имали осморо погинуле деце и сва деца су нам погинула као путници. Нажалост, не само због тога што нису били прописано превожени или везани, зависи колико имају година и колика им је висина, него и због тога што су и били у, да кажемо, специјалним седиштима или подметачима, али нису били правилно везани. Зато смо се трудили да едукацијом родитеља који превозе децу покажемо на који начин се дете превози правилно, како се везује у седишту, како се везује у подметачу, јер смо имали такве ситуације које су, да кажем, опет онако застрашујуће и те незгоде и ти призори су да нико не пожели да види.

Безбедност деце је не само приоритет Министарства унутрашњих посла, него и Владе Републике Србије. Према онима који превозе децу, организовани превоз деце, смо јако ригорозни, али и родитељи морају да промене ставове око превожења деце. Сви знамо шта може да нам се деси, али увек имамо став, људи мисле да се неће њима десити, идемо само до продавнице или тако нешто. Не, морамо да размислимо и да променимо свесни став о учешћу у саобраћају. Прописи су ту да би се поштовали. Поштовањем прописа унапређујемо безбедност саобраћаја. Причаћемо и о одузимању возила, али имамо велики број повратника, па имамо возаче који су по десетак пута санкционисани у претходне две године.

Пре осам месеци на снагу је ступио закон о одузимању возила. Број је рекло би се и за вас алармантан?

Мера одузимања возила прописана је чланом 295. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и врши се привремено до доношења коначне одлуке поступајућег судије, који може продужити меру и до окончања поступка.

Од 22. фебруара, кад је на снагу ступио Правилник, одузели смо 281 возило. Надлежни судија у прекшајном поступку одлучује по захтеву и када ће вратити возило. Значи, може чим покрене поступак, а може то возило и трајно да одузме. Били смо поприлично затечени колико је било возача којима смо одузели возило. Замислите, ми имамо возача од ког смо одузели возило три, четири пута. Он упорно управља возилом у време када има забрану и нема возачку дозволу.

Сви субјекти у држави који се баве безбедношћу саобраћаја морају да направе додатан напор да такве возаче трајно искључимо из система, да не управљају возилима јер угрожавају и нашу децу, и вашу децу, и себе, сапутнике у возилу, а не друге учеснике у саобраћају.

Одузмемо скоро два возила дневно. Очекивали смо да ће тај број да буде значајно мањи, да на годишњем нивоу нећемо прећи 100 привремено одузетих возила. И ово што сам мало пре причао, а то је да смо имали возача од ког смо три пута одузмали различита возила, говори о томе колико за поједине наше грађане и друштвене норме не значе ништа.

Да ли то значи да је имао више аутомобила или је узимао од других? Шта се ради када се одузме аутомобил који није у његовом власништву, како се то регулише?

Одузима се возило од возача. Власник возила је морао да зна коме возило даје. Исто је и код рент-а-кар агенција. Ми смо са свима њима причали, са свима њима направили одређене консултације и назначили на који начин, наравно, могу да поврате своје возило. Кажем, овде се опет возило привремено одузима, то може трајати највише две године или суд може и трајно да одузиме возило. То не значи да неће у неком поступку трајно одузети предмет извршења прекршаја.

Какво је стање када је реч о возачима који су "тихе убице" на путу?

Имали смо десетак возача на ауто-путу који су возили преко 250 км на сат. Они су, наравно, заустављени и искључени из саобраћаја од стране наших колега који раде интервентну контролу саобраћаја са специјалним возним пресретачима. Истакао бих да ове године имамо десетак возила (пресретача) више него прошле године и да покривамо не само ауто-путеве, него и друге путне правце и да они делују како репресивно, тако и превентивно.

Саобраћајна полиција у Београду добила је нове камере. Да ли нам можете открити где се налазе и шта снимају?

У Београду биће постављено 51 камера. До сада је инсталирано негде око четвртина. Још нисмо завршили са комплетним инсталирањем. За сада имамо црвено светло у Београду и имамо пет локација где радимо брзину - Бранков мост, Бранкова улица, Булевар Михајла Пупина, оба смера се ради контрола брзине кретања, Булевар краља Александара код Ђерма, Антифашистичке борбе и Јурија Гагарина, ту имамо исто једну камеру која мери из правца тржног центра "Веро", у Булевару Николе Тесле и код Ушћа има једна камера. Тако да, то су сад ти нови системи. Што се тиче неких других уређаја, прошле године смо инсталирали, тј. набавили нове уређаје као што је дуал радар који можда радио истовремено четири или пет трака различитих смерова кретања. Неке друге уређаје ћемо набавити ове године, али дефинитивно аутоматска детекција прекшаја или контрола саобраћаја доприносе повољнијем стању безбедности саобраћаја. Поготово ова просечна брзина, јер пазите, илустроваћу примером, ако имате мерање на једном месту и камеру на једној тачки у улици где прођете и мери се брзина, већина возача сазна или испозна да је ту контролна тачка за мерање брзине и ту тачку прођу са дозвољеном брзином, испод 50 км, 49 или 50, 48. Међутим, након тога возе брже да би, наводно, то изгубљено времена докнадили. Али, ова просечна брзина, тј. векторска брзина мери се од једне до друге тачке, деоница од километар и по која је црна тачка. Ми ћемо већину црних тачака покрити камерама. То нам је циљ, да у наредних годину-две дана покријемо све црне тачке у Републици Србији на путним правцима са просечном брзином или тренутном брзином, или са детекцијом прекршаја било које друге врсте. И то је у свим земљама у Европској Унији препознато као нешто што је дало бенефит. Неће то, наравно, направити да немамо незгода, али ће смањити последице. Све земље које су повећале број камера су смањиле несреће за неких 20 до 30 одсто, што нама и јесте циљ.

У контролу учесника у саобраћају укључили сте и камере на униформама. Можете нам објаснити како функционишу?
Прошле године у септембру смо покренули пројекат - body камере или камере на униформама. Наравно, пре тога смо радили све законске процедуре са заштником грађана, са повереником, за обраду података која је јавног значаја, да не бисмо били ми у преступима када обрађујемо те податке. Обучили смо наше полицијске службенике. Ми сада имамо 60 камера. Користе се за интерну контролу саобраћаја. Сви који раде са пресетачима носе камере на униформама. Процедуре су јасно прописане, обрада података и сврха јасно прописана, сврха података није да се процесуирају прекршаји, него да се повећа учинак радника, транспарентност Министарства унутрашњих послова зарад обука и, наравно, да бисмо, у крајњој линији, смањили негативна понашања и поступања и полицијских службеника и грађана што се тиче злоупотреба и корупције.

Како грађани Србије реагују на саобраћјаног полицајаца који их снима?

Ја ћу вам рећи да сам ја позитивно изненађен. Очекивао сам већи број реакција. Оно што је значајно и што смо видели прегледањем снимака, пошто радимо анализу, то је један од разлога, јесте да је значајно подигнута саобраћајна култура и култура у обраћању и опхођењу између страна, како грађана које контролишемо, тако и полицијских службеника. Наравно да смо открили негде око десетак кривичних дела, највише је било око давања мита и да смо то процесуирали, наравно, надлежно тужилаштво.

Оно на чему смо инсистирали је да сваки полицијски службеник, пре него што крене у контролу, укључи уређај, снима, и обавезно обавести грађанина и упозори га да се интервенција аудио и визуелно снима. То даје и на безбедности грађана, морам да кажем.

Смањили смо број притужби и представки у овим организованим јединицама за готово 100 процената. Знате, ми смо таквог карактера да се свако на сваког може данас позвати, то је некако код нас традиција. Али ово је нешто што је искорењено. Верујте да смо искоренили те ствари. Више нема да неко каже, знате, ја знам овог, ја ћу теби униформу да скинем, или да ће полицајац неком да не каже добар дан, како сте, јесте ли уморни. На крају интервенције мора да каже довиђења, возите безбедно. На тај начин мењамо саобраћајну културу, али и поспешујемо однос полицијских службеника и грађана. Ми смо транспарентни, што нам и јесте циљ. Смањујемо и корупцију, што је јако битно.

Тренд међу млађима јесте да се објављују на друштвеним мрежама дивљачку вожњу. Да ли је могуће доћи до актера снимка. 

На друштвеним мрежама, ТикТоку, млади возачи се снимају или га неко снима са телефоном и прикаже се то уз коментар:

-Ево ја сам возио 200 на сат, не могу ми ништа. Ми имамо овде тим који се бави прекршајима на друштвеним мрежама и популарисањем тог, да кажемо, небезбедног понашања овде, у Управи саобраћајне полиције на целој територији Републике Србије. Морам да кажем да смо јако, јако успешни у откривању тих прекршаја, а ту није само прекорачење брзине, ту су и сви они прекршаји који иду када возите у контра смеру или на ауто-путу и сви други прекршаји где имамо, да кажемо, популарисање тих негативних појава у саобраћају, готово да смо их стопроцентно све открили, процесуирали и сви су добили адекватне прекршаје , пријаве и санкције, тако да то могу да потврдим.

Који је ваш апел младим возачима?

Младом возачу треба рећи да, пре свега, мора да поштује прописе, има прави став и, пре свега, смањи брзину кретања возила. То што ће на неку тачку да стигне или одређену дистанцу да пређе за пар минута, два минута или минут пре, не значи да треба да угрози свој или туђи живот. Само један тренутак непажње, један делић несмотрености или непромишљености ће му променити живот или живот неког другог учесника у саобраћају, не дао Бог да постану инвалиди или да неко погине.

Колики је број возача који возе под дејством опијата и како се они санкцинишу?

У контроли саобраћаја имамо повећање кривичних прекршаја управљања возилом под дејством психоактивних супстанци, чак 31 одсто, што говори да и даље имамо велики број возача који се дрзну да управљају возилом под дејством психоактивних супстанци.

Министарство унутрашњих послова задњих година има велики број уређаја којим откривамо тај број појава. Оно што је значајно је да кажемо да сваке године имамо повећање више од 30 одсто учешћа возача у који управљају под дејством психоактивних супстанци у саобраћају. Проблем је што то имамо и код двоточкаша. Замислите да неко вози мотор под дејством опијата, то је оно што је велики проблем.

Поред тога, ове године имамо 20 возача мотоцикла који су погинули више него прошле године у летњој сезони. Управо је та категорија нешто што је ове године, да кажем, искочило у први план што се тиче страдања и то је јако забрињавајуће. Психоактивне супстанце су, искрено, са чим се цела Европа бори, цео свет с тим. Готово да имамо све исте проблеме и све земље се суочавају са истим проблемом. Већи број уређаја, наравно, већа контрола, али кажем опет је битна и промена става и свести.

Да ли је репресија добро показала?

Припадници саобраћајне полиције у Србији годишње напишу 1.401.000 пријаву. И опет имамо број погинулих. Репресија није сама по себи довољна.

Извор: Србија Данас/Телеграф