"ЗАЧУО САМ ЈЕДАН ЗВУК, А ОНДА САМ ПОЧЕО ДА ГОРИМ" Исповест Давора из Црњака којег је комшија ЗАПАЛИО пре осам година
Давор објашњава да је након тога уследио опоравак, као и да је имао страшне болове.
Давор Ђорђевић (44) из мајданпечког села Црнајка, кога је 2012. године заједно са супругом Е.Г. (38), румунском држављанком, покушао да запали комшија Обрад Бучановић (71), ни после осам година не престаје да се присећа страховите ситуације у којој се тада нашао.
- Све се одиграло ноћу око три сата после поноћи. Пробудила ме је ломљава стакла. Онда сам осетио како мене и супругу неко прска неком течношћу. Супруга је покушала да упали светло, али је пукла сијалица. Само сам у доњем вешу искочио кроз прозор, и видео неког човека. Ухватио сам га и почео да га тучем. Тада сам чуо кобни звук "цак". Држао је упаљач у рукама и креснуо, када сам почео да горим, а и он такође. Међутим он је имао неке помагаче, и они су побегли, а ја сам горео толико, од струка навише, да се пламен дизао и до три метра у висину. Често ми се враћају ти детаљи у сновима изнова и изнова - започиње своју причу Ђорђевић.
ПОНОВО ПУЦЊАВА У БЕОГРАДУ: Нападачи испалили рафал, па побегли
Младић фалсификовао диплому средње школе па уписао факултет: Две године радио у адвокатској канцеларији
ХЕЛИКОПТЕРИ НАДЛЕЋУ ЗЕМУН И НОВИ БЕОГРАД: Специјалне јединице на терену!
Давор објашњава да му је пре ове ситуације изгорела кућа до темеља. Почео је да гради нову на истом месту, када је Бучановић покушао да га запали.
- Први пут смо ја и супруга били на путу и требало је увече да се вратимо. Међутим, рекао сам тада супрузи да се не враћамо по мраку, боље да останемо кући па да кренемо ујутру. Тако је и било. Када смо стигли, куће није било. Изгорела је у потпуности са свим стварима. Други пут када сам горео, нисам знао ко је човек кога сам затекао код куће када сам искочио кроз прозор. Супруга је истрчала да ми помогне, али сам јој рекао да не прилази јер би се и она упалила. Само сам са жице напољу узео ствари којим сам угасио ватру, обукао капут. Позвали смо полицију и хитну помоћ, ја сам изгубио свест и једино чега се сећам је да ме пробудило купање топлом водом у болници. Тада сам сазнао да имам опекотине другог и трећег степена - наставља причу Ђорђевић.
Давор објашњава да је након тога уследио опоравак, као и да је имао страшне болове. Срећом, успео је да санира ожиљке, који су данас једва видљиви.
- Гореле су ми руке, стомак, лице, коса ми је у потпуности изгорела. Када сам оптуштен из болнице, користио сам лекове, као и млеко и восак за опекотине, што сам куповао у апотеци. Око две хиљаде евра сам потрошио на те препарате, и то је трајало око годину дана - прича Давор.
Како каже Ђорђевић, полиција је открила да је човек који је покушао да запали њега и његову супругу комшија Бучановић.
- Он је био осуђен на 10 година затвора, од чега је одлежао пет година и преминуо је прошле године у затвору. Обрад је на суђењу признао да је и први пут запалио моју кућу, као и други пут, када је хтео да запали мене и моју супругу. Од њега сам био купио земљу да бих имао пут до своје куће, међутим он је орао тај пут, ја сам га тужио. Никада се нисмо ништа свађали. Пре свега овога, тај Бучановић је средином 90-их година прошлог века убио хицима из пиштоља свог таста, и тадашњу супругу ранио. За то је био осуђен на девет година робије - прича Ђорђевић.
Давор се опоравио од задобијених повреда, али, како каже, ту ноћ када је горео никада неће заборавити.
- Коса ми је поново порасла, хвала Богу ожиљке сма успео да санирам, једва су видљиви. Међутим, имам проблем када је хладно време, јер ми је кожа сада јако осетљива. Не бријем се често јер ми излазе плихови по лицу. А имам и проблем са слухом. Али опет, најважније да смо живи. На сву срећу, мој син, који је тада био јако мали, те вечери није био са нама већ је спавао код бабе. И дан-данас, иако знам да је тај комшија преминуо, понекад као да га видим испред себе. На најмањи шум се будим. Сада живим приватно у суседном селу Колокочевац јер нисам могао више да на истом месту почињем испочетка - завршава исповест Давор Ђорђевић.
