"Запоставила је себе да би била уз њу, много ми је тешко..." Потресна исповест оца жене која је осумњичена да је ножем убила своју мајку

Ово монструозно убиство јадне жене збило се у недељу увече док су мајка и ћерка вечерале. Обдукција је показала да мајка није имала пререзан врат како се то причало пар дана након убиства, већ да је имала неколико убода ножем по телу и модрицу на носу. Ћерка је након тога у растројству отишла из куће. Убијену жену је затекао супруг, сву у крви и тај ужас пријавио полицији.

Ћерка се након тога из њиховог сокака где станују упутила ка бањској шуми. Целе ноћи је лутала по шуми, а нађена је тек сутра пар километара од насеља Суви До, а код терена за фудбал, близу фабрике "Нисал". Сву одрпану, жедну и изгладнелу је нашао један мештанин и обавестио полицију. Она је наводно у том првом разговору са инспекторима признала да је учинила кривично дело.

Њен отац сведочи за Курир данас након двадесет и кусур дана од страхоте да је још у шоку и да га не напушта огромна траума.

- Чекам да жени да дам 40 дана од смрти. Остао сам сам као пањ овде у кући. Много ми је тешко, под стресом сам. И друга ћерка ми није добро. Преживљавамо баш неку агонију. Ћерка, која је убила мајку, је у Београду, однео сам јој те свакодневне потрепштине и данас би требало да се чујемо. Не браним никога, али морам да будем уз ћерку у најтежим тренуцима. На другој страни, за шта се год ухватим овде у кући, на пример за шољу за кафу, одмах ме све то подсећа на прошле дане када је све било у реду, када смо нормално живели. Кажем, сад сам остао сам као пањ - почиње причу овај усамљени човек којин је радни век провео као мајстор у Машинској индустрији Ниш.

Он каже да не зна шта се догодило, али одбацује све наводе да је некаква секта крива за све то што се догодило у њиховој кући.

- Моја жена је све дала за нашу ћерку, била је скроз њој поклоњена, запоставила је себе да би била уз њу, али болест је болест. По мени, она је била добро све до бомбардовања. Она је радила у Нитексу (текстилно предузеће) три године и била је одлична радница. Чак је и неку малу награду добила за рад. Е, онда је дошло бомбардовање и њој је та атмосфера погоршала болест. Тада су почеле наше огромне муке. Оне сирене није могла да слуша, сва би се обезнанила када крене онај звук за почетак ваздушне опасности. Покушавала је да ради још неко време, али није ишло. Била је и на боловању, али се није смирила. Шта се догодило те вечери у недељу, то нико не зна. Страшно је шта је све задесило нашу породицу - прича отац.

Према сведочењу неких њихових рођака, ћерка у последње време није користила лекове. Ишла је на терапије у Психијатријску болницу у Топоници, али више је била кући него адекватно сагледана од лекара. Како кажу често је викала на мајку и то горке и опоре речи, некада је бежала по јужној Србији, а јадна мајка је ишла и враћала кући.

Она наводно још није дала званични исказ надлежном тужиоцу. 

Србија Данас/Курир/Марко Смиљковић