"ЗАР САМО ДВЕ ГОДИНЕ ДА РОБИЈА ШТО МИ ЈЕ УБИО ДЕТЕ" Исповест оца Николе (28) кога је прегазио шверцер из Тутина
Есад Фејзовић (41) из Тутина осуђен је пред Основним судом у Чачку на три године и два месеца затвора
Есад Фејзовић (41) из Тутина осуђен је пред Основним судом у Чачку на три године и два месеца затвора, и то две године за изазивање опште опасности у саобраћају, осам месеци, јер је бежао од полиције и шест месеци пошто није пружио помоћ повређеном лицу у саобраћајној несрећи.
УХАПШЕНА ДВА ПЕДОФИЛА, КОРИСТИЛИ ДЕЦУ У ПО*НОГРАФСКЕ СВРХЕ: Наставља се полицијска акција "Армагедон"
Ухапшен младић (32) на Новом Београду: Полиција у стану пронашла дрогу и новац (ФОТО)
Претио палицом, витлао ножем: Кривична пријава против Лесковчанина (17) који је напао полицајце
Он је, да подсетимо, у мају ове године аутом усмртио Николу Ђорђевића (28) из Бреснице код Чачка, када је на Ибарској магистрали у Прељини, из супротног правца налетео на Николина кола, притом бежећи од полиције, јер је у ауту превозио неколико боксева цигарета без акцизе.
Пресуда је прочитана пред члановима Николине породице – мајком Светланом, оцем Миладином, сестром Невеном. Они су доживели шок када је судијиница Драгана Радовић изрекла казну за Есада (пресуда је након обједињавања још и скраћена за два месеца). У том тренутку су, веле, по други пут умрли за Николом.
- Зар толико вреди живот мога сина од 28 година – пита се огорчен отац Миладин.
- Зар две године да робија што ми је убио дете, што ми је затро кућу и поколење? Више Ђорђевића из ове куће неће бити. Па ко ће мом оцу, деди, прадеди свећу сутра запалити? Хоће ли тај из Тутина да дође? Мој син сигурно неће. Када сам чуо пресуду пожелео сам да ме нема, да се земља отвори и да пропаднем. Ионако, од како Николе нема, и не живим. Лакше би ми било да ме је неко убио. Не живи ми се више овде.
Нудили новац
Миладин додаје и да је пре суђења добијао телефонске позиве од мушкарца који се представљао као Фејзовићев брат нудивши му новац да одустане од било каквог терећења. Потом је, каже, звала и његова супруга, бар се тако представљала.
- Мушкарац који је звао стално ми је причао да све можемо да регулишемо, ја нисам хтео то да слушам. После више позива, на крају ми је тај човек рекао: "Ако ти нећеш да узмеш паре, има ко хоће". Сумњиво ми је и како се док је био у притвору Есад развео и тако постао самохрани отац двоје малолетне деце. Да ли је то била олакшавајућа околност? И питам се зашто му је скраћена казна на укупно три године, да ли је то због тога што је то максимална казна на коју може да добије скраћење на половину?
Миладин додаје да је цео случај вођен траљаво, да је било пуно нејасноћа током суђења, посебно током вештачења око брзине кретања којом је ишао Фејзовић, те да је и поступање полиције, која је обавила увиђај после несреће, било "помало чудно".
Мени до данашњег дана нико није јавио да ми је син погинуо, ствари у којима је био никада нисам добио. Вештак је израчунао да се тај кретао брзином од 90 километара на час, а утврдио је и да је полиција за њим јурила 114 километара на сат. Питао сам лепо како је могуће онда да су га јурили пуних седам километара – казао је Миладин.
- Нисмо ангажовали адвоката, јер сам веровао да ће правда бити задовољена. Не знам шта ћу даље, и да ли ћу се жалити на ову срамну пресуду. Јер, шта ја имам од тога, то ми сина неће вратити. Разумео бих да је некоме пукла гума у вожњи, па да је онда направио несрећу и да је Никола страдао. Овако, не могу, не могу да разумем те две године затвора за убиство мог сина. После 40 дана од смрти тек сам смогао храбрости да погледам снимак несреће, било ми је после тога лакше. Јер, видео сам да се Никола није мучио, на месту је остао мртав, а ја сам замишљао да је умирао од болова, да је кукао и да је дозивао помоћ.
Мајка Светлана је од Николине погибије, прича Миладин, ни мртва ни жива. Не може ни даље да се помири да њега више нема.
Мучила се јадница пуних пет година да га добије, имала је четири спонтана пре њега. Једва га је родила, а тако јој га узеше. Њен брат се удавио када је имао 19 година. Сада када оде на гробље она у оној слици на споменику види и сина и брата. Мученица пуста. Више се нико од нас не смеје, а некада смо били ведри људи. Ћерка је данас отишла да брани мастер рад, не знам ни она како ће то успети када смо доживели поновно убијање. Не спавамо, тугујемо, плачемо. Такви су наши дани – рекао је Миладин.
