ЗАШТО НАЈВИШЕ УМИРЕМО У ЈАНУАРУ: Постоје два кључна РАЗЛОГА за то

То су углавном оболели од кардиоваскуларних болести и болести крвних судова, а умиру због инфаркта или можданог удара. Два су кључна разлога за то - хладноћа и прекомерна исхрана током ударне сезоне крсних слава, које почну још у септембру и "протегну" се до краја јануара, а ту је и Нова година и Божић.

Све су то дани и месеци када једемо као да смо на такмичењу. Количине поједених сарми, руских салата, меса, торти и колача су незамисливе. Када се на све то дода хладноћа и дебео минус - то све заједно може да угрози живот, што и званичне статистике показују.

Батут: Умирање се повећава за 10 одсто

Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", у Србији у просеку годишње умре око 104.000 људи, а смртност без обзира на узрок смрти повећава се за 10 одсто од јануара до марта, у протеклих неколико година.

Према истим подацима, сваки други становник наше земље годишње умре од болести срца и крвних судова, а динамика њиховог умирања повећава се током зимских месеци. Тада нису угрожени само они, већ оболели од дијабетеса, којима такође не погодује јесење и зимско време.

Пронађен мртав човек (45) код Сурдулице: Завејан у снегу, у близини куће

Црна статистика

И последњи подаци Републичког завода за статистику потврђују да се у Србији највише умире у јануару. У 2017. години, која је последња статистички обрађена година, у јануару је умрло чак 13.385 особа и то је највише и у односу на остале месеци током те године, али и драстично више него истог месеца за претходне четири године.

Нешто мање грађана преминуло је 2015. - 10.121, а 2016. - њих 9.529, али је свакако тог месеца у одоносу на остеле из исте године било највише урмлих.

Издало га срце током сек*а са љубавницом у аутомобилу?! Бизарна смрт поред ауто-пута код Ћићевца

Хладноћа и преждеравање

Проф. др Миљко Ристић, најпознатији српски кардиохирург, коментаришући црну статистику, каже да је чињеница да хладноћа не погодује кардиоваскуларним болесницима и онима који имају болести крвних судова, па је тако највише умрлих тих пацијената од јануара до марта.

- Што су темепратуре ниже, то је погорашање болести евидентније, па и умирање. Крвни судови, који су углавном сужени код кардоваскуларних пацијената, било на срцу или у осталим деловима тела, на хладноћи се додатно сужавају доводећи до погоршања основне болести, па и смрти - наводи он.

Проф. др Ристић додаје да и прекомерна, славска и празнична, исхрана сигурно додатни фактор који утиче на погоршање болести и умирање баш у јануару.

- У Србији имамо велике крсне славе, које почну да се нижу од септембра, па до Нове године. Потом иде Божић, српска Нову година... У питању су два, три месеца у којима се прекомерно једе и пије - објашњава он.

Мада, према најновијим подацима ЈКП "Погребне услуге" има наде да овај јануар неће бити толико "црн". Њихови подаци од почетка године до данас, дакле ових десет дана, говоре да је број сахрана до 40 дневно, што је њихов просек. Према речима Драгана Болтовског, рецимо 2017. године било је око 60 погреба дневно у јануару.

Тужна судбина Андрије (15) који је умро у Тиршовој: Ово су ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ упућене мами! СРБИЈА ПЛАЧЕ!

У том јавном предузећу ипак наводе да је јануар и то не само код нас већ и свуда у свету, карактеристичан по већем броју преминулих лица.

У просечним годинама, према њиховим подацима, тај број је већи за око 5 до 10 одсто.

- Сахране се у овом тренутку заказују уобичајеним темпом, за период од два до четири дана. Евидентирали смо само нешто повећан број заказаних испраћаја за кремацију са Новог гробља, што не представља значајан проблем, а у вези је са избором локације испраћаја од стране наших суграђана - наводе у ЈКП "Погребне услуге".