Земунски клан и издајник из БИА: Како је бивши агент помогао у планирању убиства Ђинђића и колико је то наплатио?

Према оптужници, Безаревић је као припадник БИА и члан личног обезбеђења председника Владе, 12. марта 2003. доставио информацију Вукојевићу да се "возило премијера налази у дворишту зграде Владе и да се може очекивати његов покрет".

Вукојевић је, како је наведено у оптужници, то пренео шефовима "земунског клана" Душану Спасојевићу и Милету Луковићу који су надзирали ток "акције", окончане атентатом.

Безаревићева каријера
Полицијску каријеру Безаревић је започео 1993. у ОУП Земун, где је упознао Зорана Вукојевића Вука, касније сведока-сарадника у овом поступку. Потом је прешао у МУП, па у Шесту управу БИА на послове обезбеђења личности.

Доставио убицама маршруту

А припреме за убиство премијера почеле су непуних месец дана раније када су се у једном кафићу, у близини Атељеа 212 у центру Београда, 19. фебруара 2003. састала тројица мушкараца.

Један од њих био је Дејан Миленковић Багзи, припадник клана и касније такође сведок-сарадник, други је био Вукојевић, који је у то време већ радио у обезбеђењу Спасојевића, и трећи је био његов пријатељ Безаревић.

Састанак је као посредник договорио Вукојевић који ће касније, као сарадник тужилаштва, о том разговору рећи следеће:

- Багзи је питао Безаревића да ли би хтео да нам да податке о кретању премијера. Безаревић је 'онако' погледао у мене. Ја сам му рекао: - Причај слободно. И договорили су се ту да хоће да даје информације. На састанку је утаначено да клан плати Безаревићу 50.000 евра. Бранко је питао шта ће вам те информације, а Багзи му је одговорио: - Ма звекнућемо га, али шта то тебе брига. То тебе не интересује - рекао је Вукојевић, тврдећи да је и сам тад први пут сазнао за тај план, који му је касније потврдио Спасојевић лично.

Дан након сусрета са Миленковићем, Вукојевић и Безаревић су се поново састали. Прљави полицајац је том приликом донео информацију да ће Ђиндић сутрадан отпутовати у Бању Луку:

- Објаснио ми је који аутомобил из Ђинђићеве пратње иде и којим путем. Депешу о Ђиндићевим планираним путовањима Безаревић је пронашао у Институту за безбедност МУП-а Србије. Испричао је још да у том центру имају неки монитори који су усмерени према резиденцији премијера и да је одатле гледао његово кретање. Ту информацију сам пренео Спасојевићу и већ наредног дана су покушали да убију Ђиндића на аутопуту Београд-Загреб, али тада нису успели - открио је Вукојевић, кога су припадници клана из освете брутално убили 3. јуна 2006.

Багзи је, подсетимо, камионом пресекао колону у којој је био премијер, након чега је ухапшен, али и експресно пуштен на слободу...

За неуспех разјашњења покушаја атентата код "Лимеса" није кључно што је њиме добрим делом руководио инспектор Слободан Пажин, који је касније осуђен на седам година затвора због шуровања са "земунцима

Неуспех је, испоставиће се, пре био одраз општег стања у полицији које ће кулминирати уочи самог атентата. Не само због сарадника криминалаца изнутра, него и зато што полиција објективно није могла да се на прави начин супротстави криминалу који је долазио од "земунског клана" и дела ЈСО.

Прозвао Родољуба Миловића!

У својој завршној речи пред Специјалним судом, Безаревић је негирао да је "земунцима" достављао информације о кретању премијера и тврдио да сведоци-сарадници лажу те да је његово признање током истраге изнуђено.

- У полицији су ме једни тукли, други саслушавали, трећи чували, а четврти на крају потписао. Овде говорим о Родољубу Миловићу, човеку кога нисам видео у полицији, а који је требало да потпише моју наводну изјаву. То није била моја изјава, него ју је унапред написао тужилац Јован Пријић. Изгубио сам смисао за живот, савршено разумем породицу премијера, зато ми се стално намеће једно питање као човеку - ко је стварно дао дојаву о кретању премијера, ко? Ја знам да нисам, зато се надам да ће постојати они којима је стало до истине, да ће овом суду бити важна истина, јер све везано за мене је лаж.

Србија Данас/Информер