ЗЛА КОБ породице Червенко: Ћерка му је ЗВЕРСКИ УБИЈЕНА, сада је сазнао истину о ОЧЕВОЈ СМРТИ на робији, а ту није крај
Требало му је 60 година да открије
Едмунд Червенко (67) звани Бели из Новог сада, отац манекенке Владиславе (25), коју је младић Даријан Мусић (30) зверски убио, сазнао је после 60 година да се његов отац, наводно, обесио у затвору неколико дана уочи изласка с робије. Он тврди да је деценијама покушавао да докучи истину о смрти свог оца, Ладислаца Червенка, који је 1957. био на робији у Окружном затвору у Новом Саду, али да је тек садашњи управник те установе пристао да отвори службене књиге и удостојио га одговора.
Прочитајте и:
- Нова трагедија српског спорта: Ово је млади спортиста који је под МИСТЕРИОЗНИМ ОКОЛНОСТИМА настрадао на Малти (ФОТО)
- У Земуну сцена која ће вам натерати СУЗЕ НА ОЧИ: Дошао да донесе баки КАФУ, а онда је урадио НЕШТО ЈЕЗИВО
- ХОРОР у Миријеву: Младића УБИЛА струја, пролазници га затекли како ВИСИ на бандери
Червенко открива да су његовој мајци у време Јосипа Броза Тита претњама зачепили уста када је посумњала да се њен муж убио пред истек робије, док су њега, брата и сестру отргли из породичног дома и сместили у дом за незбринуту децу.
Едмунд тврди да његова породица генерацијски трпи неправду и да су његови најближи завршили трагично.
- Требало ми је пуних 60 година да добијем званичну потврду и сазнам околности и тачан датум очеве смрти. То је било Брозово време и никоме нису полагали рачуне ако неког убију! Мене су са 7 година стрпали у дом за незбринуту децу у Футогу, брата Ладислава (10) у Јабуку код Панчева, а сестру Марију (12) чак у Ријеку. Мама је остала удовица са 26 година. Да ли би се човек убио ако га напољу чека млада жена са троје деце? - огорчено пита Червенко.
- Не бих ни овог пута добио одговор да се мој адвокат Бошко Жилић није директно обратио Зорану Јовановићу, управнику затвора. Мој отац је сахрањен на католичком гробљу у Новом Саду без обележја, као кер! - каже Червенко и истиче да му је отац био пекар и да није био политички ангажован.
- У затворским књигама из 1957. године пише да се обесио у заједничким просторијама. То су просторије за непушаче, у којим осуђеници читају, играју шах, пишу писма. Није могао да стави штрањку око врата наочиглед других, и то уочи изласка. Није имао пертле, нити каиш, а у ћелији би га неко видео је није био у самици. Све је то много чудно и нејасно – каже Червенко, чија породица генерацијски пати, коме су брат и сестра умрли од карцинома, а ћерка Владислава зверски убијена.
