57 начина убијања у Јасеновцу! Проф. Грајф о мрачним тајнама Хрватске: Усташе су уживале да окрваве своје руке
Прошле године у јануару, у Њујорку, у седишту Уједињених нација одржана капитална изложба Јасеновац - Аушвиц Балкана.
То је и књига професора Грајфа, највећег експерта за Аушвиц. После изложбе је кренуло на други начин да се говори о усташким злочинима. То више није била српска пропаганда већ доказана научна анализа.
НЕСВАКИДАШЊА ЗАВРШНИЦА "ЋИРИЛИЦЕ": Шта је Марић хтео да каже? Вучић појаснио (ФОТО)
Гидеон Грајф је у емисији "Добро јутро Србијо" одговарао на сва питања водитеља, Миломира Марића:
- Видите, као историчар ја сам обавезан историјским чињеницама и ништа друго не утиче на моје истраживање. Књига је резултат врло темељног истраживања од четири године и поносан сам што могу да објавим истину и то је резултат - рекао је професор Грајф.
Било је доста књига после Другог светског рата о Јасеновцу: Неке штампарије су у Немачкој и Аустрији дигнуте у ваздух јер су покушале да открију истину о Јасеновцу где је Владимир Дедир откривао неке потпуно заборављене ствари о Јасеновцу. Дуго је било опасно говорити о томе. Не само у Југославији него и западној Европи.
- Таква ограничења немају везе са мном. Ја сам израелски историчар. Моја књига није намењена смо професионалцима и људима из академске заједнице него свима који желе да сазнају нешто о томе. Ја сам поносан што следим за истраживањима мог доброг пријатеља који је у Израелу почео интезивна истраживања о Јасеновцу, др Менахем Ш. Књига коју је објавио 1990. је била прекретница у истраживањима о бившој Југославији и о Јасеновцу и ја следим њега нарочито када се ради о броју жртава и према његовим истраживањима и преузео сам његов научни став - објаснио је гост јутарње емисије на телевизији Хепи.
Између Срба и Хрвата више од пола века вођене се полемике колико је заправо страдало Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу. Бројке су биле милион седамсто хиљада, шездесет хиљада... последње процене из Загреба кажу да у Јасеновцу није страдао нико, него да су то тела јадних усташа који су после 1945. године одбијени од партизана или удбе. Свуда се манипулише са бројкама.
- Историја се заснива на чињеницама, и према познатим чињеницама, број убијених људи у Јасеновцу није било мањи од седамсто хиљада. Бројке су важне, сваки живот је важан, али треба да говоримо о патњама жртава. Они су били мучени, понижавани, патња је била без ограничења, бескрајна. Ја то исто кажем и о жртвама холокауста. Пре него што су убијани они су толико страшно патили, а то је било намерно. На основу злог и изопаченог ума исто као у нацистичкој Немачкој и у Јасеновцу. Било је много сличности између та два режима и по суровости, бескрајне суровости - истакао је професор.
По чему се Јасеновац разликује од осталих нацистичких логора?
- Анализирајући оба система, утврдио сам да има много сличности али и разлика. Начин убијања је био различит. Немци су волели да држе дистанцу у односу на жртве. Желели су чисте руке. Усташе су уживале да држе своје жртве, да окрваве своје руке. Оба система су била зла, врло окрутна, садистичка. То је различит менталитет, велика је разлика у обрасцу убијања. Друга разлика, Немци пошто би убили већину жртава, остале су експлоатисали да раде да би стварали нешто индустрији. У Јасеновцу то није било важно. Било је важно да жртве пате, буду понижене, да буду изгладњиване и да умру на крају. Рад није био битан.
Управо на тим разликама је почело смањивање броја жратава Јасеновцу. Говорило се о нацистичким логорима, то је била индустрија смрти, гасне коморе, а усташе су ручно убијале и нису могли за четири године толико људи да побију.
- Они су уложили велике напоре да убију што више људи. Једног дана био је један пројекат ко ће убити највећи број логораша током једне ноћи и победник је убио 1.200 људи током само једне ноћи. Ја сам испитао и сазнао да постоји најмање 57 начина убијања. Ми се дивимо животу, а усташе и нацисти су се дивили смрти.
Ових 57 начина убијања је проналазак усташа. На тај начин нико до сада није убијао.
- Не мислим да је тако.Тужно је то постигнуће усташа. Уместо дивљења животу, дивили су се смрти. То је окретање наглавачке сваке људске вредности наше цивилизације. 10 Божијих заповести каже - Не убиј - а они су то окренули на - треба да убијаш. То је изопачен начин размишљања. То је потпуна лудост.
Пре много деценија дружио сам се са Туђманом који је први у Хрватској смањио број жртава на 60.000. Ја сам му рекао да бројке од милион и седамсто хиљада није српска пропаганда и измишљотина. То су јављали дипломатски представници Немачке у Берлин, а он је на то рекао:- То су се наше јадне усташе хвалиле, нису они могли толико људи да убију!
- Бесмислица. Постоје рани извештаји према којима имамо милион и 400 хиљада жртава које су усташе убиле у Јасеновцу. Немачки извештаји су заправо изражавали велики шок због бруталности. Те бројке нису реалне, али то је као порицање холокауста. Ми знамо да је то бескорисно и не можете сакрити под тепих чињенице.
Амерички авиони пред крај Другог светског рата су надлетали Јасеновац и снимали су масовне гробнице. Специјалним инфрацрвеним зрацима откривено је колико је стотина хиљада људи завршило у Јасеновцу. То није било довољно Хрватској државној политици и Туђман је рекао да он од државног руководства добио задатак да смањи број жртава у Јасеновцу јер хрватски народ неће моћи да живи са том црном легендом о себи.
- Масовне гробнице које су снимане из авиона и фотографије доказују најбоље тај број жртава који је најмање 700 хиљада, а вероватно много више јер смо видело десет квадратних километара пуних масовних гробница, а свака може имати стотине тела. Број убијених у Јасеновцу је екстремно висок што видимо после откривања масовних гробница. Захваљујући оваквим бројкама наше недоумице су све мање и мање, напротив бројке се чине све веће и веће, у то нема сумње.
Ко смањује број жртава холокауста у било којој европској земљи чини кривично дело. А ко смањује број жртава у Јасеновцу тај је добар патриота у Хрватској јер се он бори за истину о свом народу.
- То су људи који из много разлога сматрају да имају дужност да поричу чињеницу о ономе што се догодило. Не можете да поричете, али они из личних разлога сматрају да то морају да раде. Ја мислим да то има везе са психологијом, нема везе са историјом и верским уверењима. Они који поричу Јасеновац они знају да је то чињеница и да је број жртава висок. То је лична, психолошка дисторзија и то је нешто у њиховом уму.
Да ли сте знали да су комунисти скривали број жртава у Јасеновцу?
- Врло је тужно да људске трагедије постају политичко питање. Наша је морална обавеза да се прича о свакој појединачној жртви јер они заслужују наше поштовање и када смањујемо број жртва то је поново убијање. То је убиство сећања на њих и то није допуштено морално. Ми морамо да поштујемо те људе, то је основа.
За разлику од комуниста, усташе нису скривале злочине у Јасеновцу.
- Убице знају шта су урадили. Нажалост мало њих је кажњено и то је слично са нацистистичким злочинцима од којих је много умрло у својој постељи. Ови зли, изопачени људи треба да буду кажњени сад. Немачка је променила свој правосудни систем и може да суди старим стражарима и није више потребно да имате очевидце. Довољно је да сведче, да сте били део система. Мислим да је то сјајно. Ако сте учинили страшне злочине и треба да будете кажњени. Исто је ствар са злочинцима из Јасеновца. Већина њих вероватно више нису живи, а они који јесу су срећни и умреће код куће. То је апсолутно погрешно и то није требало никада да се догоди у једном нормалном друштву и људској цивилизацији. Систем правосудни треба да се мења. Злочинци знају шта су урадили, неки се чак и тим поносе. То је изопачени ум, како можете да се поносите, треба да се стидите и да будете кажњени.
Почело је са смањивањем броја жртава у Јасеновцу а завршило се потпуном ревизијом историје да је Јасеновац уопште као логор постојао. Најновије књиге у Хрватској говоре да је Јасеновац био радни логор, да је био омладински камп, да су ту биле позоришне представе, хумор, вицеви и фудбалске утакмице.
- То ме толико подсећа на порицање холокауста. Усташе су покушавали да имитирају Немце, да буду чак бољи од њих, суровији и бруталнији, а то је смешно. Јасеновац је био логор смрти и циљ је био да после много патње сви логораши настрадају.Хрватске усташе су хтели да надмаше Немце. Они су били суровији, бруталнији, варварскији - одговорио је Грајф.