Нови државни секретар за информисање за Србију Данас: Ћирилица је угрожена, морамо да је заштитимо од свих

Она се несметано ради без икаквих проблема у договореној проблематици и методологији која је преточена члановима радне групе, у јулу ове године, и колико је мени познато, она се ради без икаквих проблема. Ја нисам члан Радне групе, ја сам само државни секретар за медије, и у том неком смислу чак и не надгледам. Мој посао је да дајем подршку. Радна група и од претходног државног секретара и од мене има подршку да ствара. Посао мора да се заврши до краја. Ствар је одговорности. Ја сам оставио радну групу и посетио Сајам медија који ради. Нису сви напустили радну групу, напустило је троје од шеснаест. Друга ствар, није тачно да се стратегија ради без новинара. Има их бар петоро или шесторо. Мени је жао због оних који су напустили радну групу, али разлог њиховог одласка нисам ја. Са мном или без мене, тај посао који је за новинаре важан мора бити завршен. Када се то приведе крају близу смо отварања још једног поглавља које нам је јако важно за приближавање Европској унији. Нажалост, чини ми се да људи не сагледавају тај рад онако како би требало. Понављам, све је ствар одговорности. Мислим да то није конкретно према Министарству које им је дало решење и са којима су потписали уговор, мислим да само представник Независног новинара Војводине није потписао, а сви остали јесу. Уговор је потписан, а сад једнострано га раскидамо.

То је питање за њих, не за мене. Ја јесам члан УНС-а, али после овога, размишљам да ли то треба и да останем. Из тог разлога што је очигледно да не делимо исте вредности и исте циљеве. Свако иде својим путем. Ово је радна група Министарства културе и информисања. Министарство није приватно власништво. Оно мора заштити интерес свих грађана Србије.

И вама је јасно да је ћирилица угрожена. Свима је јасно и сви морамо да се боримо за њено очување, одржање и унапређивање. Знам да су електронски медији, нарочито online, интернет и остало утицали управо на ситуацију да ћирилица на овај или онај начин не буде у првом плану, онако како бисмо ми то желели. Мишљења сам да лепше писмо од ћирилице не постоји. То је на неки начин дух народа, то је нека традиција. За то морамо да се боримо сви, али то је заиста задатак свих нас. Ћирилица је нешто што апсолутно морамо да заштитимо од свих. Није агресивна, није лакташка, не намеће се, већ стоји и чека да је ми, који је волимо, на неки начин афирмишемо. Она мора заузети место које је објективно у нашој култури. 

Вероватно да интернет јесте допринео томе, али то није ништа ново. Интернет је један од највећих извора информација 21. века. Не постоји никаква дилема да се интернет наметнуо свакоме од нас, али морамо да идемо у корак са технологијама, не смемо да заостајемо. Ово је проблем који је рекао бих друштвен с једне стране, а с друге стране наша обавеза је да сви радимо на том природном бићу јер један од стубова наше културе је управо то писмо које је за мене најлепше на свету. Кад видите ове које имају краснопис и када видите ћирилицу, па то је предивно видети, и у визуелном смислу заиста прелепа, а да не говорим о самим речима које су много богатије него у многим другим језицима. 

Ја имам мало различитије размишљање о онима који мисле да овде нема слободе новинарства, да влада медијски мрак, да се новинарство слободно гуши, да су медији под притиском итд. То је оно са чиме смо се суочили у медијима и то је наша свакодневница. Ја не делим такво мишљење и добро је док је тако. Увек сам расположен за различита мишљења. Искрено, мислим да у нашем новинарству постоји апсолутни либерализам, и у томе чини ми се не заостајемо за другим земљама. Ако одете мало даље од Србије, на пример у Хрватску, Немачку, Словенију, Енглеску, Италију... понекад стичем утисак да је овде новинарство слободније него у тим другим земљама. Нисам видео да се у њиховим таблоидима извргавају руглу одређене институције као ни људи из њих. Могуће је да постоје, али ја то нисам приметио. Не мислим да је квалитет новинарства слабији него било где, управо због те либерализације. Не можемо да генерализујемо ствари. Мислим да је новинарство код нас на једном добром нивоу, ништа слабије него било где у Европи. Постоје случајеви са којима се не слажем, као што су вербални и физички напади на новинаре. Са тим се никада нећу сложити. То је ствар неваспитања. Чини ми се да нама овде недостаје објективности и неострашћеност, и пре свега, много смо ушли у ту неку политизацију новинарства. Нека сваки новинар размишља својом главом и нека се пише објективно, само истина. Наравно, истина је веома растегљив појам, али истина је само једна. Ја се један од оних који се залажу за објективно, неострашћено и истинито новинарство.

Једна од првих ствари које сам пожелео када сам дошао у Министарство, била је да имамо контакт са РЕМ - ом, а то ћу тек остварити. То питање је више за РЕМ јер он је задужен за то, а не Министарство. Јесте РЕМ у надлежности Министарства културе, али они су Независно регулаторно тело које мора да ради на основу закона који су донети 2014. године у Србији. У том смислу, дозволите ми да чујем њихово мишљење по том питању. Морам признати да су искуства у окружењу потпуно различита по том питању. У БиХ, овакав садржај може да се емитује искључиво после поноћи, што је веома занимљиво решење. Велика је недоумица око ријалити програма, нарочито што не треба губити из вида да се овај програм емитује на приватним и комерцијалним телевизијама. С обзиром на то, не можемо злоупотребљавати позицију како бисмо се уплитали у њихову пословну и програмску политику, што је по мом мишљењу недопустиво. Разговори су неопходни на свим нивоима, пре свега Министарство са РЕМ - ом, да се види како ту ствари стоје. Све мора бити по закону. Док је закон на снази он је за мене све.