АМЕРИ, СКЛОНИТЕ БОНДСТИЛ! Путинов човек за Балкан сигуран да НАТО на Косову штити МАФИЈУ!

У ауторском тексту за Информер, Сергеј Железњак тврди да НАТО на Косову и Метохији штити мафију! На Косову и у Црној Гори НАТО штити криминалне режиме и покрива трговину наркотицима, шверц цигарета и трговину оружјем... Неопходно је почети процес разоружавања Балкана.

У току је активно успостављање мултиполарног система међународних односа. Нови геополитички савези формирају контуре. Корак по корак одлази у прошлост концепт светског поретка заснованог на принципу доминације "једне суперсиле и једног војног блока".

Међутим, процес демонтаже једнополарног светског поретка одвија се болно и стремљење ка задржавању глобалне хегемоније доводи до одржавања старих и стварања нових жаришта напетости у многим земљама и регионима. Балкан, који се налази на раскрсници цивилизација, одраз је драматичне слике глобалне трансформације и светских противречности.

Балкан, Кавказ и Средња Азија

Приближно на истој географској ширини 42,7 налазе се Косово Поље, главни град Бугарске - Софија, главни град Киргистана - Бишкек, познати врх Кавказа - планина Казбек и низ других за светску цивилизацију значајних места у Европи и САД. Говоримо о важној међузависности, још увек у потпуности научно неистраженој. Притом, геополитичка паралела Балкан-Кавказ-Средња Азија такође је јасно уочљива. О томе сведоче многи историјски, хуманитарни, војно-политички, економски и други фактори.

С једне стране, Балкан је географски југоисточна Европа. Разумљиво је и да оријентација земаља региона ка европским земљама има своје геополитичке и економске основе. С друге стране, Балкан за евроазијску цивилизацију има стратешки значај једнак оном који имају кавкаски или региони Централне Азије. Евроазијској цивилизацији је за просперитетан развој животно неопходно да се на Балкану, Кавказу и у Централној Азији одржи равнотежа интереса, што ће резултирати миром и стабилношћу. Ово добро разумемо и ми и наши опоненти.

Излазак из крваве историје

Назив "Пијемонт Балкана" Србија је добила још 60-их година XIX века, претендујући на улогу језгра, око којег је, по њеној замисли, требало да се уједине словенске православне државе, будући да их је ослободила јарма Отоманске империје. У XX веку Србија је два пута била у прилици да изврши уједињујућу мисију. После Првог светског рата - у улози предводника Краљевине СХС, а од 1929. - Југославије. Након Другог светског рата, Београд је постао центар интеграцијског пројекта огромних размера - Социјалистичке Југославије и један од лидера Покрета несврстаних. Био је то први успешан покушај успостављања принципа мултиполарности светског поретка.

Данас је у Србији и региону у току интензивна потрага за новим моделом, који ће Балкану у XXI веку обезбедити мир, стабилност и конкурентност. Ове идеје налазе одраз у концепцији "Б4" и пројекту Балканске царинске уније. Овим питањима биће посвећен већи део агенде Балканског стратешког дијалога. Разуме се, национални дијалог о Косову на иницијативу председника Србије Александра Вучића говори о потрази за путевима за излаз из последица крваве драме распада Југославије.

По мом мишљењу, требало би издвојити три кључна фактора неопходна за формирање новог конкурентног балканског модела XIX века: демилитаризација, суверенизација и солидаран приступ учесника дијалога.

Разоружати Балкан

Балкан, као раскрсница цивилизација и следствено томе концентрација напетости, није случајно декларисан као "буре барута Европе". Оба светска рата на најдиректнији начин везана су за Балкан. Противречности нагомилане вековима и из генерације у генерацију стицана вештина ратовања и данас ризик од ескалације било каквог конфликта у оружани сукоб чине врло високим.

Зато све разумне и одговорне политичке снаге у свету морају да потпомажу демилитаризацију Балкана. Нажалост, НАТО као војни инструмент хегемоније биполарног, а касније једнополарног света, преживевши као рудимент Хладног рата, данас представља главни извор нестабилности и сукоба на Балкану.

На територији Косова и у Црној Гори управо НАТО штити криминалне режиме и покрива трговину наркотицима, шверц цигарета и трговину оружјем. Стога је неопходно издејствовати одлазак америчке базе Бондстил с Косова.

У Црној Гори, увученој у НАТО против воље већине грађана, треба спровести народни референдум, који ће одредити желе ли Црногорци или не да буду део војно-политичког блока, који их је бомбардовао и пуцао по њима 1999. Неопходно је зауставити и раскол у Македонији, чији је циљ увлачење земље у НАТО. Управо постојање ових нерешених проблема објашњава спремност Србије за куповину руског оружја.

Русија је спремна да испоручи Србији потребну количину наоружања, и то је још једном потврдио руски вицепремијер Дмитриј Рогозин током посете приликом инаугурације Александра Вучића. Способност оперативног размештања, распоређивања и успешне примене борбене технике коју Русија показује у Сирији представља веома убедљив фактор. Овај фактор истовремено може бити искоришћен као убедљив аргумент за почетак процеса разоружања Балкана. Сигуран сам да Балкан не треба да буде полигон за геополитичке експерименте великих сила, јер што је мање војних компонента у активностима балканских држава, мирније и спокојније ће живети народи Балкана, Европе и Русије.

Нема бесплатне вечере

Питања повезана с губитком националног суверенитета присутна су на сваком сусрету с нашим балканским колегама. Предајући корак по корак своје државне функције спољном управљању, шта добијају заузврат балканске земље? Само нова оптерећења и нове обавезе. Међународни кредити се "поједу" пре него што стигну до капиталних пројеката.

За "бесплатне" приступне фондове касније ће морати да плате сопственом земљом, као што се то десило у другим новоевропским државама. Због тога питање враћања и очувања раније изгубљених националних овлашћења већ довољно озбиљно стоји пред балканским политичким елитама и у будућности то ће се само повећавати. Без националног суверенитета балканских држава и поштовања њихових националних интереса од стране највећих светских држава, надати се миру и просперитету на Балкану било би наивно.

Питања националног и верског идентитета на Балкану посебно су осетљива. Управо балканске међунационалне противречности често су у историји биле окидач драматичних догађаја, као што је крвави распад Социјалистичке Југославије.

Зато је актуелно питање формирања солидарних приступа, које би градили сами Срби из централне Србије, косовски, црногорски и босански Срби и многобројна српска дијаспора. Важно је и да Срби покажу солидаран приступ према Црногорцима, без обзира на расколе које у Подгорици покушавају да створе аутори опасних етнополитичких експеримената.

Очувати идентитете

Ово би била добра основа за конструктивни дијалог са Албанцима, косовским Албанцима, Бошњацима, Хрватима, Муслиманима и другим балканским народима. Што се тиче спољних кључних земаља и међународних организација, њихов задатак је да одржавају и јачају позиције балканских партнера и да промовишу унутрашњи дијалог балканских земаља.

Такви солидарни приступи свих учесника процеса који се одвијају на Балкану резултираће уравнотеженим интересима пре свега самих Балканаца. Допринеће формирању обострано прихватљивих решења на нивоу држава и међународних организација. У овом процесу, условљавања и наметање било каквих рокова били би категорички неприхватљиви.

Сам процес развијања солидарних приступа допринеће смањењу нивоа конфликтности између држава региона и приближиће народе Балкана разумевању шта је оно што их уједињује, а шта је етничка и верска особеност, која захтева поштовање и разумевање од стране других народа. Овакав процес је у великој мери јединствен и биће од користи не само Балкану, мултинационалној Европи и мултинационалној Русији, већ и људској цивилизацији уопште.

Сергеј Железњак