БРУТАЛНА АМЕРИЧКА ОФАНЗИВА НА ЗАПАДНИ БАЛКАН: Тактика је промењена, али је циљ остао исти - администрација САД поново прети
Почиње на слово "к" али није Косово, и на тој теми би у наредном периоду могао да буде фокус Америке, па самим тим и сила које би да задрже утицај на Западном Балкану - ради се о проблему корупције.
Напори Вашингтона биће усмерени на решавање спреге политичког миљеа и новца, што би могло да послужи и својеврсно средство притиска, а за које би могао добити подршку са стране.
Тако се бар може закључити на основу изјава, али и конкретних потеза који долазе са две најважније адресе - Стејт департмента и Беле куће, Џозефа Бајдена. Најновији пример који иде у прилог овој тези је изјава специјалног представника Стејт департмента за Западни Балкан Габријела Ескобара, који је рекао да је корупција камен у ципели и разлог што економија није раскрстила са корупцијом.
ЕРДОГАН ПОСТАВИО НА ТВИТЕР КАКО ЈЕ ДОЧЕКАО ВУЧИЋА! Погледајте величанствени снимак (ВИДЕО)
ЕРДОГАН ПОСЛАО ВАЖНУ ПОРУКУ ВУЧИЋУ И СРБИЈИ: Циљ је још успешнија сарадња, обарамо рекорде (ФОТО)
"ОВО МАЛО КО ПОЗНАЈЕ БОЉЕ ОД МЕНЕ" Вучић шокиран бесмисленим оптужбама: Резултати су били тачни у нула један
Упитан која су то питања која га данас највише забрињавају на Балкану, дао је јасан одговор и именовао "кривца".
- Рекао бих да постоје неке велике успешне приче. Прича о бившој Југославији је успешна. Ако погледате седам земаља које су чиниле Југославију, две су у Европској унији, четири су у НАТО-а. А на Западном Балкану, три су у НАТО-у, а четири остварују солидан напредак ка уласку у Европску унију. Међутим, постоји једна препрека која представља изазов - то је корупција. Корупција је заиста разлог због којег многе земље нису оствариле већи напредак - рекао је он.
Како је додао, "то је такође разлог што делови региона имају демографске проблеме".
- Тако да морам да будем искрен, кад год сретнем људе у дијаспори, велики број људи који напуштају регион не одлазе због етничких проблема. Не одлазе јер не желе да живе у мултиетничким државама. Одлазе јер немају прилику за адекватну економску будућност без коруптивних веза. Дакле, то је проблем број један са којим се Балкан суочава и такође највећи изазов за довођење страних директних инвестиција у регион - рекао је Ескобар.
И не само изјавама, као својеврсни новогодишњи поклон, крајем децембра прошле године саопштено је да у наш регио стиже ни мање ни више него стални правни саветника који ће бити додељен Амбасади САД у Загребу и радиће у блиском партнерству са и у Министарству правде Хрватске.
Циљ је, како је јасно објављено, да се повећају капацитети за истрагу, кривично гоњење и суђење у случајевима који укључују корупцију и организовани криминал широм Западног Балкана, укључујући Албанију, Босну и Херцеговину, Хрватску, тзв Косово, Црну Гору, Северну Македонију и Србију.
Ова позиција раније није постојала, а наводно би овај специјалац требало да буде 14 месеци у региону. Ипак, нико се не би изненадио да му се мандат продужи.
Отприлике у то време појавиле су се и информације да САД додају политичаре на такозване црне листе, а постоје најаве да би после појединаца са Косова и Метохије против којих су ових дана расписане санкције, новом црном листом би могле да буду обухваћене и личности са других делова Балкана, па и са простора Републике Српске и централне Србије.
Шта говоре ови потези Бајдена? Директор Форума за етничке односе Душан Јањић каже да су наставак стратегије коју је најавио на почетку мандата.
- Ако гледамо Бајденове одлуке и најављену стратегију, јасно је да је корупцију поставио као главну вредност и политички и пут да се дође до владавине парава, а самим тим и демократије. То је прагматичан и тачан приступ, јер кад доведете под контролу токове политике и доносиоце одлука и новца, јасно је да ће ефекат тога бити у политици а то ће и бити акценат. Више је предности, доказиво је на суду, али и прихватљиво код народа - истиче Јањић.
И претходне администрације су уводиле санкције, подсећа он, али нису имале тако јасне одредбе као ове последње.
- Корупција је кључни моменат, јер ће преко ње моћи да мешају и мењају политичке елите и обликују систем либералне демократије. Ако кренемо од деведесетих кад су користили општу формулу борбе за људска права, сада се тежиште помера ка корупцији. Најновији пакет се односи на Африку и Западни Балкан, и подсећивање пажње свакој држави понаособ - подсећа он.
Раније је било фокус на нарешеној проблематици око Косова и БиХ, и претпоставке да је свуда исти "рат", који још није завршен.
- Сада се циљеви не везују са завршавањем рата јер узроци који су довели до ратова нису отклоњени. Бајденова политика ће добити подршку споља, већ је стигла од Аустралије, Британије али у ЕУ иде мало спорије због десничарских партија и утицаја Русије и Кине које имају на њих - напомиње Јањић.
Извршни директор Београдског фонда за политичку изузетност Марко Савковић такође је недавно рекао да је све то део новог приступа америчког председника.
- Борба против корупције део је новог, глобалног приступа председника Бајдена, на који су у својим излагањима ("хеарингс") пред Конгресом указивали и Ескобар, па Хил. На "високу корупцију" ("high левел corruption") се гледа као начин подривања демократије, коме прибегавају ауторитарни режими. Тако су због дешавања у Русији, усвојили "Magnitsky Ацт", који је послужио као основ за изрицање санкција повезаним лицима - истиче Савковић.
Он додаје да претпоставља да ће мандат тог саветника бити и да испита, тамо где има индиција да оне постоје, везе између организованог криминала, корупције и света политике.
- Појединим лицима у нашем региону су санкције већ изречене, оне јесу средство и политичког притиска - истиче Савковић.
За то се Америка је, судећи према кадровима који су преузели, или ће преузети улоге у региону, и спремила.
Именован је Габријел Ескобар за изасланика Стејт департмента за Западни Балкан, а ту су и Кристофер Хил који ће службовати као амбасадор САД у Београду, али и Џефри Ховениер који је преузео улогу дипломатског представника Америке у Приштини. Њима ће се у БиХ придружити и Мајкл Марфи, док је Џејмс О Брајен који је номинован за координатора за политику санкција америчког Стејт департмента.
Сви они су били врло активни у региону деведесетих, а колико добро знају Балкан сведочи да су двојица учествовала у успостављању рада нове амбасаде САД у Србији након петооктобарских промена, двојица су били учесници преговора у Рамбујеу а један је писао текст Дејтонског споразума.
