Ана Брнабић поручила: Јединство у Србији најважније док водимо битку за КиМ

Премијерка Србије Ана Брнабић, ако се у дијалог о Косову укључи Америка, онда за преговарачким столом треба да буду Русија и Кина. Смета ми што се дисонантни тонови са седница кабинета износе у јавност.

Нема рока за постизање компромиса са косовским Албанцима и потписивање правно-обавезујућег споразума између Београда и Приштине. Председник Вучић преузео је велики терет на себе, да проба да за све будуће генерације реши косовски чвор, да направимо договор за будућност, који ће осигурати безбедност Срба на КиМ, стабилност Србије и региона. Влада и ја, као премијерка, увек ћемо стајати уз њега и дати му сву подршку. У томе нећемо бити популисти и трудићемо се да генерацијама које долазе не остављамо нерешена питања и конфликте.

Поручује премијерка Ана Брнабић, сумирајући првих годину дана рада Владе, отворено говорећи о стварима које су могле брже и ефикасније да буду урађене, стратешким правцима државе, својим противницима.

Пошто нерешено питање Косова и Метохије као Дамоклов мач виси над главама и ове генерације политичара, разговор почињемо управо са трауматичним косовским ребусом који светски моћници, изгледа, желе да реше што пре.

- Не знам да ли је ово финална фаза преговора, али и у овом тренутку само Београд има политичку храброст да покрене озбиљан дијалог око Косова - прича нам премијерка у свом кабинету, који су закрчили панои са исцртаном трасом коридора и нацртима започетих инфраструктурних пројеката.

- С обзиром на огољени став најмоћнијих држава Запада, које траже да се не противимо чланству Косова у УН, има ли уопште сврхе преговарати? 

- Такав став имају одређене државе, али, с друге стране, ту је пет чланица ЕУ које не признају КиМ, то није учинио највећи део становништва на планети, у последњих годину дана чак пет држава је повукло признавања. Одговорна политика је да се учини све да се пронађе компромис који ће обезбедити дугорочну безбедност, стабилност и сигурност за све будуће генерације. Не желимо више да ратујемо.

- Очекујете ли да дође до промене формата дијалога, да се у њега укључе САД? И да ли бисмо у том случају тражили да за сто седну и представници Русије и Кине?

- Дијалог се води под окриљем ЕУ, стратешки циљ Србије је да постане чланица ЕУ и не видим зашто би се било ко други укључивао. Али, уколико се укључе САД, што тражи Приштина, онда свакако за столом треба да буду и оне велике светске силе које нису признале независност Косова и које чувају међународно право и правду, као што су Русија или Кина.

- Можете ли да замислите ситуацију у којој народ одбацује правно обавезујући споразум са Приштином?

- То, наравно, увек може да се деси, али мислим да народ треба да преузме одговорност за своју будућност и за будућност своје деце. Ако и када будемо имали неки узајамно прихватљив компромис на столу, пре свега прихватљив за Србију, верујем да ће народ стати иза свог председника и Владе.

- Јесте ли за разочарани што је Србија отворила само два поглавља у преговорима са ЕУ?

- Нисам нарочито разочарана. У првој години мандата Владе отворили смо четири нова поглавља. Србија је била спремна и заслужила је више, али мој посао је да грађани Србије живе боље, да имплементирамо реформе. Отварање поглавља је посао ЕУ, то је одређени, али не и једини показатељ колико Србија напредује.

* Све чешће се чује, па чак и од појединих министара, да је време да Србија преиспита политику чланства у ЕУ, с обзиром на сталне уцене и двоструке аршине Брисела. Како ви то видите?

- Србија има паметну спољну политику, треба да остане посвећена европским интеграцијама, и то треба да буде наш стратешки циљ. Али, због динамичног економског раста, бољег животног стандарда наших грађана морамо да будемо, као што и јесмо, отворени за све међународне партнере. Ту су, свакако, Русија и Кина, али и Уједињени Арапски Емирати, Индија, као и САД.

* Да ли се одустало од реконструкције Владе?

- Засада је то питање стављено ад акта. Било би неозбиљно да помињем ту тему у време док водимо озбиљну дипломатску битку за КиМ. Сада је важно да у сваком тренутку демонстрирамо јединство, јер је много земаља и људи у свету који би желели да виде разједињену и слабу Србију.

* А, има ли јединства овде у Немањиној 11? Било је отворених напада на вас и жалите ли што се реконструкција ставља у страну, јер нећете имати прилике да неким министрима покажете врата?

- У овој згради има јединства и идемо ка заједничком циљу. Постоје различита мишљења и дисонантни тонови, а мени само смета што су се они понекад чули у јавности. Седнице Владе, које су управо због тога затворене за јавност, треба да буду форум за изношење свих ставова и мишљења. У овом тренутку ништа није важније од јединства у Србији и зато не мислим да је погрешна одлука што је реконструкција стављена по страни.

- Колико је за вас фрустрирајуће када вам поједине колегинице, на легитиман став да ће бити смена министара који лоше раде, одговарају да о томе одлучује СНС, а не ви?

- Не дозвољавам да ме то фрустрира, време и енергију трошим на друге ствари. Фрустрира ме, на пример, када определимо 60 милиона евра за истраживање и развој, мислимо да имамо све пројекте завршене, а онда увидимо да немамо решене ни имовинскоправне односе. То су ствари које ме "померају", а не ко је шта о коме рекао. Имам одличну сарадњу са СНС и око најтежих питања имала сам њихово потпуно разумевање, подршку и одличну комуникацију. Тако да кад неко каже - "не одлучујете ви, него СНС" - то ме баш нимало не брине.

- У којим ресорима би могло да буде више резултата?

- Не бих да критикујем своје министре јавно, ако имам нешто да им кажем, рећи ћу им на седницама Владе или састанцима у четири ока. Некада неке ствари не зависе ни од самих ресора, иако министри гурају и дају све од себе.

-  Чиме сте највише задовољни у првих годину дана рада?

- Генерално сам задовољна учињеним, мада увек може боље и брже и постоје неке поуке које треба да извучемо. Задовољна сам оним што смо урадили за животни стандард. Плате у јавном сектору повећане су између 5 и 10 одсто, пензије за пет одсто, до краја године укинућемо меру смањења пензија. Одржали смо континуитет са претходном Владом, одржали финансијску дисциплину, наставили важне инфраструктурне пројекте... Највише сам поносна на завршетак Клиничког центра Ниш, али и на отварање Музеја савремене уметности и Народног музеја. Показали смо тзв. елити, која нас проглашава за "безубе напредњаке", да смо културу вратили у фокус, што је изузетно значајно и због економије.

-  А чиме сте најмање задовољни?

- Много смо времена изгубили на стварима које је требало да буду урађене још после 2000. На пример, велика кочница за увођење електронске управе је то што матичне књиге седам година нису пренете у електронски облик. Уђемо у реформу мрежа школа и схватите да више од 70 одсто школа у Србији није укњижено. За многе ствари смо морали да се враћамо уназад да бисмо направили основе. На пример, у тоалетима на Филозофском факултету и даље су чучавци.

- Критикују вас да, бавећи се дигитализацијом, запостављате традиционалну економију?

- Дилема дигитализација или канализација је лажна и популистичка. Успешне државе раде те две ствари паралелно. А победници разумеју светске трендове и иду им у сусрет.

- ЈЕСТЕ ли размишљали да узмете чланску карту СНС, да ли вам је председник Вучић то предложио?

- Никада ме није чак ни питао, а камоли наговарао. СНС је и ту поставила потпуно нове стандарде, постављајући нестраначке личности на водеће функције, за разлику од оних који себе називају демократама и слободним грађанима. А о чланској карти СНС ћемо још причати.

- Ваша недавна изјава да је "Косово било Србија" у делу јавности протумачена је као индиректан позив да се призна независност. Шта сте заправо желели да кажете и кајете ли се због те реченице?

- Апсолутно се не кајем због формулација које сам изговорила. Жао ми је што опозиционе странке нису довољно озбиљне да погледају шта сам у ствари у том интервјуу за "Велт" рекла. "Косово је било Србија" свакако нисам. У ових годину дана сам научила да не треба да губим време око тенденциозног узимања делова мојих изјава, потпуног извлачења из контекста и пласирање домаћој јавности.