ЕВО ШТА ПОВЕЗУЈЕ АТЕНТАТЕ НА ЂИНЂИЋА И ФИЦА: Историја нам открива невероватну истину (ФОТО/ВИДЕО)

После састанка свог кабинета словачки премијер Роберт Фицо изашао је испред Дома културе како би се поздравио са својим присталицама. Није ни слутио да би та среда у Хандлову, градићу од не више од петнаест хиљада становника на 190 километара од престоне Братиславе, могла да буде кобна. 

Без страха је пружио руке ка грађанима који су стајали окупљени са друге стране металне ограде. На снимку који се готово одмах појавио у медијима види се како из у маси људи један човек потеже оружје и испаљује пет хитаца. 

Погођени премијер се хвата за стомак и преко ограде пада на зелену површину.

Припадници обезбеђења одмах скачу на нападача, али прекасно. 

Касније ће бити утврђено да је нападач извесни Јурај Ц. Такође ће бити потврђено да је његова акција била политички мотивисана. 

- Не слажем се са политиком владе – може се чути како осумњичени атентатор каже пре саслушања на снимку до којих су дошли словачки медији. 

Рањени премијер је хеликоптером пребачен из Хандлове у Банску Бистрицу где је подвргнут вишечасовној операцији. 

Иако је преживео Фицово стање је и даље критично.

- Премијера чекају критични сати и дани, за длаку је избегао смрт - рекао је новоизабрани председник Словачке Петер Пелегрини након посете Роберту Фицу. 

Занимљиво је да постоји једна ствар која повезује покушај убиства Роберта Фица и атентат на српског премијера Зорана Ђинђића.

Али, кренимо редом. 

Историја политичких убистава

Атентати нису чедо модерног доба. 

Убиство или покушај убиства особа које имају политичку, економску, војну или културну функцију и снагу постојало је откако постоје државе и организована друштва. 

Када се о атентатима размишља у контексту историје свима одмах пада на памет онај који су 44. године пре нове ере, на мајске иде, организовали сенатори и у коме је убијен Гај Јулије Цезар. 

Убиства или покушаји убистава моћних политичких или војних фигура понављали су се кроз читаву историју.

Многи се и данас питају како би изгледао свет да су успели атентати на Наполеона, Хитлера или Леонида Брежњева. 

Најпознатији атентати

Вероватно најпознатија модерна политичка убиства су она у којима су страдали Абрахам Линколн и Џон Кенеди.  Ово и не чуди када се зна да је Америка држава у којој је навише пута неко окушао да убије председнике. Према доступним подацима, од 1835. године до 2004., четири америчка председника су убијена, а двојица су, попу Роналда Регана, преживела атентат.

У Европи је број политичких убистава после Другог светског рата мањи него у минулим временима, али их и даље има. Тако су у атентатима убијени премијер Шведске Улоф Палме, премијер Шпаније Луис Кареро Бланко и шведска министарка спољних послова Ана Линд. Атентати су покушани на Жака Ширака, Маргарет Тачер, Волфганга Шојбла, па чак и на папу Јована Павла Другог. 

А где је ту Србија? 

Атентати нису непознаница ни у Србији. 

Ако изузмемо династичке борбе у средњем веку које би нам данас више личиле на серију “Игра престола“, прво политичко убиство које је везано за наше крајеве јесте оно у коме је окончан живот Мехмеда-паше Соколовића 1579. године. Његов убица је описиван као “чудни, суманути дервиш”, који му је зарио нож у срце.

И сам освит модерне српске државности почива на политичком убиству у коме је страдао вожд Карађорђе. 

Смрт под неразјашњеним околностима Томе Вучића-Перишића такође би могло да се окарактерише као политичко убиство. 

Међу познатијим атентатима су и они на Михаила и Александра Обреновића.

Смедеревски намештај 

Између њих, налази се рекордер у преживљавању атентата. 

Наиме, средином 19. века, атентатори су се посебно окомили на кнеза, а потом и краља, Милана Обреновића. Први атентат одиграо се у Београду јуна 1871. године, у близини старе Теразијске чесме. Бомба је експлодирала неколико тренутака пошто је прошла кочија којом се краљ Милан одвезао у позориште. Извршиоци нису откривени, а само три месеца касније, у Смедереву, Обреновић се умало није удавио у пољском клозету који се распао под његовом тежином. Спасао се захваљујући томе што је понео пиштољ, па је пуцњем позвао помоћ. Претпоставља се да је краљ Милан у клозет пошао наоружан, пошто је пар месеци раније преживео атентат.  Овај атентат касније је назван “Смедеревски намештај“.

Тито, Милошевић, Ђинђић…

Иако су покушаји атентата на Слободана Милошевића и даље заогрнути сенкама државне тајне, израчунато је да је против живота и тела Јосипа Броза Тита уприличено чак седамдесет и три завере. 

Са почетком новог века, долазимо до убиства које повезује Србију са покушајем атентата на словачког премијера Роберта Фица. 

Наиме, атентат на словачког премијера је први атентат на једног европског премијера од када је убијен Зоран Ђинђић.

Ђинђић, који је био први демократски изабрани премијер Србије после Другог светског рата, убијен је центру Београда 12. марта 2003.

Требало је да се тог поподнева састане са Аном Линд, министарком спољних послова Шведске. 

Погођен је снајперским хицем на улазу у Владу Србије и преминуо је на путу до болнице.

За атентат су осуђени извршилац Звездан Јовановић и организатор Милорад Улемек Легија из Јединице за специјалне операције полиције.

Атентат је довео до ванредног стања у земљи, као и полицијске акције “Сабља" током које је ухапшено стотине људи, наводно повезаних са организованим криминалом.

Политичка позадина Ђинђићевог убиства ни до данас није разјашњена.

Занимљиво је да је неколико месеци доцније, у септембру исте године када је убијен Зоран Ђинђић, шведска министарка спољних послова и водећа социјалдемократска политичарка Ана Линд смртно рањена ножем у робној кући у центру Стокхолма. Испоставиће се да је нападач био Мијаило Мијаиловић пореклом из Србије. 

Извор: Србија Данас/М.А.