АВРАМ ИЗРАЕЛ ПОСЛЕ 20 ГОДИНА ОТКРИВА НЕПОЗНАТЕ ДЕТАЉЕ О БОМБАРДОВАЊУ: "Кривим сам себе за СМРТ МИЛИЦЕ РАКИЋ"
- Не могу себи да опростим што приликом бомбардовања Батајнице нисам више инсистирао да људи оду у склоништа, да јесам, можда би мала Милица Ракић данас била жива. НАТО је 10. маја 1999. хтео да гађа резервоар са сто тона флуороводоничне киселине у 'Првој искри' у Баричу, да те отрове нисмо испустили у Саву, погинуло би пола Београда - прича Аврам Израел.
- Никада себе нећу престати да кривим за смрт мале Милице Ракић током НАТО бомбардовања. И сада, 20 година касније, љут сам што тог дана нисам енергичније инсистирао да људи у Батајници оду у склоништа, што их нисам убедио да се заштите од бомби. Да јесам, можда би Милица, тада трогодишња девојчица, данас била жива, можда би ишла на факултет. Тај 17. април 1999. године био је најгори од 78 дана агресије и један од најгорих дана у мом животу - започиње своју исповест легендарни Аврам Израел, један од симбола НАТО бомбардовања 1999. године, тадашњи начелник Центра за обавештавање, човек који нас је од 24. марта до 10. јуна те мрачне године чак 142 пута упозоравао на ваздушну опасност.
"Он је ПОКВАРЕН ПОЛИТИЧАР, спреман је на НАСИлЈЕ ДА СЕ ДОЧЕПА ВЛАСТИ": Дрецун РАСКРИНКАО ЗОРАНА ЗАЕВА
"Нисам се надао слободи, МИСЛИО САМ БИЋЕ 20": Шешељ причао о ПРЕСУДИ КАРАЏИЋУ, па ОТКРИО ШТА ЧЕКА МЛАДИЋА
Милошевић нудио РУДНИКЕ И БАЗУ да би спречио НАТО агресију, али џаба! Олбрајтова ХТЕЛА САМО КРВ
Израел каже да је најопаснији дан био 10. мај, када је гађана "Прва искра" у Баричу. Тада је за длаку избегнута смрт 700.000 људи.
- Током свих 78 дана водио сам велику борбу за право на истину јер сам сматрао да од грађана не смемо ништа да кријемо и да морају да буду обавештени о великим опасностима које нам прете. Оно што мало ко зна јесте да су за време агресије биле четири изузетно опасне ситуације када је могло да дође до еколошке катастрофе и погибије десетина, па и стотина хиљада људи. Прва таква ситуација догодила се када је бомбардована фабрика "Прва искра" у Баричу. Тада је могао да буде погођен резервоар са сто тона флуороводоничне киселине који се тамо налазио. Да се то десило, имали бисмо стравичне жртве, животе би изгубило између 600.000 и 700.000 људи, нестало би скоро пола Београда. Таква је била процена рачунарско-аналитичке групе коју су чинили познати професори са Хемијског факултета и Факултета за физичку хемију. То смо одмах јавили надлежнима и сва та флуороводонична киселина је испуштена у Саву - каже Израел и напомиње да је тада практично мањом катастрофом избегнута већа.
- Пошто се у додиру те киселине са водом добија креч, река је кључала данима. И ту воду су нажалост пили Београђани и пију је и даље, али у том моменту није било другог избора. Још на самом почетку бомбардовања сам апеловао на власт да измести токсичне материје из петрохемијских комплекса, али нико није хтео да ме послуша - каже Израел.
Једном су јавили да ће бомбардовати Центар за оглашавање, пустио сам тада све запослене кући и остао сам да чекам да ме погоде. Он каже да је слична катаклизма током бомбардовања избегнута у још три наврата.
Лавров искрено о НАТО агресији: "Све смо учинили да ЗАУСТАВИМО БОМБАРДОВАЊЕ, али катастрофа је већ била ту! Почели су да НАМЕЋУ СВОЈА ПРАВИЛА..."
- Када су гађали енергану у Рафинерији у Панчеву, постојао је велики ризик да дође до експлозије која би имала јачину нуклеарне бомбе од десет килотона јер се тамо налазила високотоксична материја винил-мономер. То би довело до катастрофе, до великих разарања и небројених људских жртава. Због тога је из страха тај отров испуштен у ваздух, да би га потом ветар расуо по Србији и околним земљама. То је све после завршило у земљи и затровало је, а последице сигурно осећамо и данас. Након тога, када је погођена трафо-станица на Бежанијској коси, испарило је канцерогено уље пирален, које су удисали Београђани. Замислите колико је то било страшно, деца се играју у парку и удишу тај отров. И на крају, четврта опасна ситуација догодила се када је бомбардовано складиште ракетног горива у Липовичкој шуми. Тада се велики облак сумпора надвио над Београдом, право је чудо да није оставио теже последице - објашњава Израел.
"ПРАВДА БИ БИЛА ЗАДОВОЉЕНА ДА СА КАРАЏИЋЕМ У ЗАТВОРУ СЕДЕ БИЛ КЛИНТОН И МЕДЛИН ОЛБРАЈТ": Руски званичник о бомбардовању СРЈ
"ХАШКЕ СУДИЈЕ "ИГРАЈУ"КАКО ИМ АМЕРИКАНЦИ "СВИРАЈУ": Адвокати о пресуди Караџићу и њеној вези са Косовом
СРАМНА ИЗЈАВА НАТО СЛУЖБЕНИКА: Оправдавам бомбардовање, жалим због "колатералне штете"!
Саговорник каже да би и данас са својих 68 година поново на исти начин био на услузи свом народу.
- Заиста се ниједног тренутка нисам плашио, ни када су падале бомбе, ни када ми је живот био угрожен. Али погађале су ме туђе судбине. Смрт мале Милице Ракић ме и данас прогања, због тога сам дуго био потиштен и очајан. А за себе нисам превише марио. Сећам се да смо једном добили информацију да ће бити гађан и наш Центар за обавештавање. Пустио сам све запослене кућама, а ја сам остао да чекам да ме погоде. Били су то најдужих сат времена у мом животу. И сад се најежим када се тога сетим - каже на крају разговора Аврам Израел.
