БЕОГРАД ПОНОСНО УЗ СВОЈУ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ! Како је Ђилас бацио сенку на наше фудбалере пред одлазак на СП?

Заменик градоначелника Горан Весић у свом ауторском тексту пише о томе како уместо да смо испратили Орлове на Мондијал у бољем светлу, српску јавност су преплавили негативни коментари. Текст преносимо у целости:

Дочекасмо да почне Мондијал у Русији, прво велико фудбалско такмичење на коме Србија учествује после осам година. Како то обично буде код нас, нашу репрезентацију нисмо испратили онако како су заслужили момци који су изборили одлазак на Светско првенство у фудбалу. Али руку на срце, не сећам се да постоји тема око које је наше друштво јединствено, па зашто би фудбал био изузетак?

Председник Александар Вучић посетио је нашу фудбалску репрезентацију пред одлазак у Русију и понудио у име Републике Србије награду од десет милиона евра за освајање светског првенства.

Истог дана ова награда постала је предмет политичког препуцавања које је започео опозиционар Драган Ђилас, који је оптужио Владу Србије да прави разлику међу спортистима, јер „ватерполисти, кошаркаши и сви остали спортисти добијају по 30 хиљада евра за злато, а фудбалери ће добити 430 хиљада евра”.

Ђилас је ову одлуку назвао „срамотном”, оптужујући власт да прави разлику међу спортистима. Ове оптужбе биле су повод за лавину напада на наше фудбалере на друштвеним мрежама. Оптужени су да су „напредњачка репрезентација” и „Вучићеви плаћеници”, а посебно је нападан селектор Младен Крстајић који се усудио да јавно похвали председника Вучића.

Нема председника или премијера државе који није испратио своју фудбалску репрезентацију на највеће спортско такмичење на планети после Олимпијских игара. Али, како то разумеју наши опозиционари, председнику Вучићу није дозвољено оно што могу други председници. Онима који данас критикују Вучића и Владу, зато што су се усудили да фудбалерима понуде премију, није сметало када је бивши председник Тадић ишао на Вимблдон како би се сликао поред Новака Ђоковића када је освојио овај турнир или када је на финалу Дејвис купа стајао у тунелу намењеном спортистима у коме је припадник његовог обезбеђења ударио тенисера Виктора Троицког?!

Није био проблем ни када је Тадић после пласмана фудбалске репрезентације Србије на Мондијал у Јужној Африци, пре осам година, испијао шампањац на стадиону Рајко Митић иако је то противзаконито или када је на једној кошаркашкој утакмици у маниру хулигана, а не председника Републике, показивао мишиће у стилу морнара Попаја.

Ђиласу, који је тада био његов министар и градоначелник, ово „мешање политике у спорт” тада није било проблем, али му данас смета када Вучић као председник државе посети фудбалере.

Ђиласу, када је био председник Кошаркашког савеза Србије, није сметало да од председника Вучића који је политичар тражи да Влада Србије плати котизацију ФИБА од 2,8 милиона евра за организацију квалификационог турнира у кошарци за пласман на Олимпијске игре у Рију. Тада није говорио да су кошаркаши повлашћенији од других спортиста јер се за разлику од других нису пласирали на Олимпијаду, па смо платили за посебан турнир како бисмо обезбедили шансу нашој репрезентацији да се такмичи у Рију.

И тада, као и сада, Влада Србије је помогла нашим спортистима, а кошаркаши су то вратили освајањем сребрне олимпијске медаље. Лицемерно је да о једнакости спортиста прича Драган Ђилас чије време проведено на власти српски спортисти памте као доба када су на исплату премија за медаље чекали и по две године.

Данас држава исплаћује награде спортистима у року од три дана.

Да напад Ђиласа и његових присталица на Вучића због фудбала није случајност, већ део стратегије, показује њихово понашање у вези са организацијом завршног турнира Евролиге у кошарци.

Када је Евролига 2016. године објавила да ће се најбољи кошаркаши Европе такмичити у Београду за титулу клупског првака континента, Ђилас је рекао да „није заговорник те идеје јер пуно кошта”.

- Добро је што ће се најбољи клубови Европе борити у Београду за трофеј, али више је трошка, него користи - рече тада, 2016. године, Ђилас и како би наш народ рекао „остаде жив”.

Нисам чуо да се обратио јавности после одржаног завршног турнира на коме је било око 15 хиљада туриста који су оставили скоро 20 милиона евра. Ако томе додамо да је скоро 200 телевизија директно преносило завршни турнир у Београду, могао је „краљ ТВ секунди” Ђилас сам да израчуна колико вреди рекламирање Београда на овим телевизијама. Колико је успешна организација овог турнира била значајна за наш град, који живи од туризма и инвестиција, видећемо тек наредних година.

Зато данас, на почетку Мондијала, пожелимо срећу нашим фудбалерима. Извинимо им се јер нисмо знали да их испратимо онако како су то други урадили са својим играчима. Шта год да ураде у Русији они су наши хероји јер ми смо међу најбољим репрезентацијама света, а Италија рецимо није.

Жао нам је што су захваљујући Ђиласу постали предмет политичких препуцавања, јер нису то заслужили. Али то нека њему служи њему на част. Београд ће поносно да буде уз своју репрезентацију, без обзира да ли ће побеђивати или не. Дај Боже да их дочекамо на шампионском балкону Скупштине града Београда као младе фудбалере Србије који су 2015. године постали прваци света.