КРИВ САМ ШТО СЕ КРСТИМ ОВАКО, С ТРИ ПРСТА! Ерићева ПРКОСНА песма попут Теслиног тајног оружја у функцији "одбране Србије"
Тужан дан за српску културу. Чувени дечји песник Добрица Ерић преминуо је у 82. години после дуге и тешке болести.
Добрица Ерић је рођен 1936. године у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца). Родитељи су му били шумадијски сељаци Милош и Радмила.
Прву збирку песама објавио 1959. а до данас више од стотину (тешко је све и избројати) књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд.
Дела су му продата у тиражу од милион примерака, а доста их је преведено на светске језике. Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. За многе су композитори написали музику.
Добрицу Ерић могли смо видети и на ТВ наступима, на вечерима поезије и другим приредбама где је своје песме говорио готово напамет.
Аутор је "Пркосне песме"! Ова песма била је потврда да се ради о великом песнику. Пркосна песма је вероватно најпркоснијом од свих Пркосних песама! У току бомбардовања постала веома омиљена. Где? У склоништима и збеговима, у збеговиа, у народу!
Ова песма, налик Балади о Стојковићима Љубомира Симовића, представља квинтесенцију српског ината и парадоксалног (не)признавања кривице.
Слично одломцима из Симовићевог Косовског боја, који су постали милитаристичка будница, Ерићево певаније је посредовањем пркосне Иване Жигон одјекнуло на мостовима током бомбардовања 1999, али и на последњем испраћају Милошевића, те напокон на митингу “Косово је Србија”.
"Пркосном песмом" Добрице Ерића коју је рецитирала глумица Ивана Жигон завршен је комеморативни скуп Слободану Милошевићу испред Скупштине Србије и Црне Горе. "Пркосна песма" била је омиљена Милошевићева песма.
Изливање ерићевског пркоса (Крив сам што сам неко/ а не нико и нетко/ Крив сам што у доба општег србобрста/ идем у православну цркву/ додуше поретко/ и што се крстим овако/ с три прста!) постало је део фолклорних митингашких окупљања, као мантра која се упућује непријатељу.
Американац пустио БАЈУ МАЛОГ КНИНЏУ, па се ЕМОТИВНО ИЗВИНИО Србима због 1999. и упутио МОЋНУ ПОРУКУ! (ВИДЕО)
(ВИДЕО) Овако су НАТО ЗЛОТВОРИ уништили ВЕЛИЧАНСТВЕНИ СРПСКИ ГРАД! Читаве зграде СРАВЊЕНЕ СА ЗЕМЉОМ, једна од НАЈВАЖНИЈИХ МЕТА
Покушали су да УБИЈУ СРБИЈУ, а убили су ПРАВО и ПРАВДУ! Наша ХЕРОЈСКА БОРБА је ПРОБУДИЛА Русију и Кину, ништа више НИЈЕ ИСТО
Стога не чуди што је божанска интерпретација Иване Жигон, у видео клиповима који се могу наћи youtube, измонтирана са сликама стелта Ф-117.
Певање Добрице Ерића, бившег дечјег песника, често се у јавности користи попут Теслиног тајног оружја, обично у функцији одбране Србије, ометања непријатељског осматрања и извештавања, подизања борбеног морала и проницања у скривене непријатељеве намере.
Зашто је то тако, увериће вас стихови ове песме:
НАТО зликовац који је убио српског хероја се смеје, а оно што је уцртао на свом авиону ЗГРОЗИЋЕ ВАС! (ФОТО)
НАТАШИНА ОБЈАВА ЗАПАЛИЛА ИНТЕРНЕТ! Ко је склонио изложбу НАТО бомбардовања из Културног центра Србије у Паризу?
СРБИЈО, НЕ ЗАБОРАВИ СВОГ ХЕРОЈА! Зоран Радосављевић био је најмлађи пилот ловац и погинуо је БРАНЕЋИ СРПСКО НЕБО!
Ја
раб Божји
Србин
са проседом брадом
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да сам крив и да признајем кривицу!
Крив сам што сам неко
а не нико и нетко
Крив сам што у доба општег србобрста
идем у православну цркву
додуше поретко
и што се крстим овако
с три прста!
Крив сам што јесам
а треба да нисам
Крив сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо, уместо у траву
Крив сам што се дрзнух против кривде
крив сам
што опет славим своју крсну славу!
Крив сам што пишем и читам ћирилицом
Крив сам што певам, смејем се и псујем
а понекад и лајем
Крив сам и признајем
да не знам што знам и да знам што не знам
Крив сам, и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценем од смеха),
крив сам тврдоглавац
што сам Православац
и Светосавац и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крив сам и грешан
дакле
што постојим
и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!
Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисаће на моје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве.
Па ево
признајем и то
за спас рода
Ја више не постојим
скините ме с листе
Ја сам од сад само
ваздух, светлост и вода
три елемента која вам користе
А ово што пред вама говори и хода
то је оно што ви од мене створисте!
Моја ружна слика
озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
то нисам ја, споља
то сте ви – изнутра!
Мој душманине са хиљаду руку
с хиљаду слугу и слушкиња лажи
убрао си ми сунце ко јабуку
и радост чисту ко булка у ражи
Моји ће потомци пити јед и чемер
а твоји већ пију горку медовину
за крвав новац којим пуниш ћемер
распродајући моју ђедовину
Усуд ће ти лудачку кошуљу обући
и тада ће се мало разданити
или ће планета од срамоте пући
и све нас у исти амбис сахранити!
Много сте важне
Земљо моја мила
Ти и Твоје сестре
Истина и Правда
чим се на вас дигла оволика сила
чим су на вас зинуле
кривда и неправда.
Руље бивших људи
убица и гоља
чопори робота и других монструма
палацају на твоје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају липе, јабуке и шљиве.
Шта ће овде џихадлије
крсташи, фармери
који Ти черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имају златна срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они тако били људи.
Господо тужиоци
суци и џелати
исписали сте ми своје заповести
по зеницама
најфинијем стаклу
што теже живим, лакше ћу умрети
Зашли сте много у ноћ поодмаклу
али узалуд ћете линчовати
најгостољубивији народ на планети
(због чега ћете горети у паклу)
јер Људско Срце
чудо над чудима
неће да се прими у вашим грудима!
Ми се не плашимо смрти
црне вуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен, зима
И није страшнија
поготову дању
од суше, поплаве, земљотреса, мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.
Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем умирући
а то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад вам се рађа!
Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
ко ваши праоци што су мог Праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само, пожурите
што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!
