Вучић и Адер положили венац на споменик Сенћанској бици
Церемонија обележавања 320 година од битке код Сенте
Председници Србије и Мађарске, Александар Вучић и Јанош Адер, састали су се данас у Сенти, где се обележава Дан општине, а сусрет два председника представља наставак сарадње двеју земаља и потврду развоја добрих односа.
Председник Србије дочекао је мађарског колегу испред Градске куће, у којој су накратко разговарали, након чега ће присуствовати Свечаној седници СО Сента, којој, између осталих, присуствују и министар одбране Александар Вулин, председник војвођанске скупштине Иштван Пастор, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и генерални секретар председника Никола Селаковић.
Језиве претње смрћу председнику Србије и Братиславу Гашићу: Мени хеклер теби зоља! (ФОТО)
Председник Србије Александар Вучић изјавио је у Сенти, где се састао са својим мађарским колегом Јаношем Адером, да је Србија данбас снажна, да се развија и да има много пријатеља у свету, али да се један издваја, а то је Мађарска, пријатељ и савезник наше земље на европском путу.
Председник Србије то је рекао на свечаној седници општине Сента, којој приствује и председник Мађарске и подвукао да смо, свим оним што смо урадили, зацементирали вековне искрене пријатељске односе две државе, ојачали пријатељство два народа, које је и сада исто тако јако, као што је то било пре 320 година, у Сећанској битци, када смо се borilizya исте вредности.
- Србија је многим својим делима чврсто показала да је на путу великих европских народа, научили смо да нас је вековима пут ка Европи најчешће водио преко Будимпеште и Беча - навео је Вучић.
- Тако да нема ништа логичније, него да нам они буду савезници на европском путу - приметио је председник Србије.
Наш циљ је, истакао је, независна и јака Србија, а јака Србија значи стабилан Балкан, рекао је Вучић и подсетио:
- Србију и Мађарску везује више од Дунава, сећања на Јаноша Хуњадија и око 151 километар границе. Наше везе сежу у далеку прошлост, будући да су Срби у Мађарској присутни још од 7. века, а да је Будим кроз историју био значајно средиште наше културе, науке и уметности.
Али, истакао је председник Вучић, највише нас везује између 250.000 и 300.000 Мађара, који данас живе у Војводини.
Вучић је истакао и да су Мађари у Србији своји на своме и захвалио им на подршци у реформама и развоју Србије.
Председник Србије се, у том смислу, посебно захвалио рвачу Виктору Немешу, Мађару који је златну медаљу на светском првенству освојио за Србију.
Мађарска је у претходном периоду издвојила готово милион евра за три капитална пројекта у Сенти, обновили су локалну католичку цркву, доградили зграду гимназије и Камерно позориште.
Вучић и Адер положили венац на споменик Сенћанској бици
Председник Србије и Мађарске, Александар Вучић и Јанош Адер, положили су данас венце на споменик Сенћанској бици и учествовали су на церемонији обележавања 320 година од те битке.
Церемонија полагања венаца и обелажавања 320-те годишњице битке одржана је уз државне и војне почасти уз присуство Гарде и војног оркестра.
Венце су положили и председник војвођанске скупштине Иштван Пастор и градоначелник Сенте Рудолф Цегледу.
Окупљени грађани носили су са собом транспарент на српском и мађарском са поруком: "Вучић председник свих грађана".
Битка код Сенте одиграла се 1697. године и најзначајнија је битка Великог турског рата. Аустријски војсковођа принц Еуген Савојски победио је Турке у тој бици, и то му је била прва победа коју је извојевао као самосталан командант аустриске војске.
Пораз Турака код Сенте, а нешто касније и код Београда, почетак су видног опадања престижа османлијске царевине и њене војничке моћи.
Према аустријским подацима, у бици код Сенте погинуло је око 30.000 турских и око 2.000 аустријских војника. Турски заповедник, султан Мустафа Други успео је да побегне са око 1.000 јаничара, а као ратни плен војници под командом Еугена Савојског, са ким је ратовала и већина Срба, освојили су 72 топа, 52.400 ђулади, 553 бомбе, 505 буради барута, 6.000 кола натоварених муницијом и храном, 5.000 коња, 6.000 камила, 12.000 волова и бивола.
У част те битке, Ференц Ајзенхут је два века касније насликао слику на платну ширине седам, висине четири метра, површине 28 квадратних метара. Слика је у позлаћеном раму широком пола метра, који је уметничко дело само по себи, а платно и рам заједно заузимају површину од 40 метара квадратних. Слика се данас чува у згради Скупштине општине у Сомбору.