"ДОЛАЗАК КИНЕСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ВЕЛИКА ЧАСТ ЗА СРБИЈУ" Ево о којим темама ће разговарати Си Ђинпинг и председник Вучић

Оно што предстоји, каже Станић, јесте и почетак примене Споразума о слободној трговини са Кином, који се очекује од јула ове године.

- Вероватно ће се говорити и о пројектима у Србији у оквиру Експа 2027 и ширег инвестиционог циклуса који се односи на Скок у будућност 2027, како је то влада најавила, где ће доста радова изводити, управо, кинеске компаније - рекао је он.

С друге стране, каже Станић, један од наших највећих извозника су управо компаније у већинском кинеском власништву, тако да је то широк спектар тема.

- Ми верујемо, имајући виду разлике између Србије и Кине у економској моћи, да треба узети обзир и бенефит слабије стране.

Споразум о слободној трговини прилика за све

Према његовим речима, Споразум о слободној трговини је прилика не само за домаће компаније да буду боље укључене у ланце снабдевања великих кинеских мултинационалних компанија, него и за западне које преко Србије могу лакше да дођу до кинеског тржишта.

- То је, пре свега, прилика да се повећа обим размене између Србије и Кине, и да то иде постепено у корист Србије, имајући у виду да ми сада имамо размену која износи око 5,6 милијарди евра, извозимо само 1,1 милијарду евра, а са друге стране увозимо око 4,5 - рекао је Станић.

Србија би на великом кинеском тржишту могла да рачуна на пољопривреду и на прехрамбену индустрију, указао је Станић и навео да је сировинска база оно што се тренутно извози у Кину.

Где има простора за сарадњу

- Уколико би могло да се иде на вишу фазу прераде у производњи хране, уколико би могли да се повећају извозни капацитети индустрије која производи безалкохолна и алкохолна пића, о винима се често говори као потенцијалу, али наравно, то не може да буде значајан постотак за целокупну привреду - рекао је Станић.

С друге стране, каже, у прехрамбеној индустрији, у обасти услуга, информација и технологија, имамо одређене компаративне предности у односу на југоисточну Европу, рекао је Станић.

- Када говоримо о кинеским компанијама које овде послују и које планирају своје пословање, требало би да домаће компоненте што више буду укључене у ланце снабдевања, имајући у виду да су многе компаније које послују у Србији релативно скромни нето извозници, они извозе али са друге стране доста и увозе Ministry оф Фореигн Affairs, the People's Републиц оф China, тако да је та нето разлика релативно скромна - рекао је Станић

Кина је, како каже, земља која поново покушава да изгради своју позицију на међународном тржишту имајући у виду да је то био дугорочни извор њиховог раста.

Према његовим речима, Кина је у једном тренутку покушала да се оријентише на домаћу тражњу, да то буде дугорочни извор раста и процењује се да је, условно речено, ушла у такозвану, замку средњег дохотка.

- То је економски термин који говори да, једноставно, због релативно скромног дохотка по глави становника, једноставно, не може да се преобрази у једно потрошачко друштво које може дугорочно бити извор раста, као на пример, што су Сједињене Америчке Државе - рекао је Станић.

Подсетимо, Београд је ове недеље, уз Будимпешту и Париз, једна од станица на европској турнеји кинеског председника.

То је прва посета Си Ђинпинга Европи у последњих пет година, а у српској престоници боравиће 7. и 8.маја.

Извор: Србија Данас/РТС