БУРНА ПОЛИТИЧКА ГОДИНА ПРЕД СРБИЈОМ: Од референдума до избора - ево шта све чека нашу земљу
Протекла година је у политичком животу Србије била узбудљива, а како стоје ствари, то је био само залет за оно што нас чека наредне године.
Од референдума за потврђивање Акта о промени Устава преко наставка дијалога Београда и Приштине, до избора на свим нивоима, на којима ће грађани бирати комплетну власт, већ сада можемо да кажемо да нам, на политичкој сцени у наредних 12 месеци неће бити досадно.
ВОДЕЋА УЛОГА НА ЦСР СЦЕНИ – МИЛИОН И ПО ЕВРА ОД MOZZARTA ЗА ПОМОЋ ЗАЈЕДНИЦИ
МОЋНА ПОРУКА ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ: Вучић се огласио на Инстаграму
УЗ ЧАШИЦУ РАЗГОВОРА: Вучић и Брнабић упутили новогодишњу честитку са Београда на води (ФОТО)
Од референдума за потврђивање Акта о промени Устава преко наставка дијалога Београда и Приштине, до избора на свим нивоима, на којима ће грађани бирати комплетну власт, већ сада можемо да кажемо да нам, на политичкој сцени у наредних 12 месеци неће бити досадно.
Референдум
Остало је мање од месец дана до референдума за потврђивање Акта о промени Устава. Тог 16. јануара гласачи ће одговарати на питање: "Да ли сте за утврђивање акта о промени Устава Републике Србије?“ Моћи ће да заокруже два јасна одговора, "да" или "не".
Гласамо о начину на који ће се убудуће бирати судије и тужиоци. Ново је то што ће судије и тужиоце убудуће бирати Високи савет судства, односно Високи савет тужилаца. У њиховом избору, ако промене буду усвојене, неће учествовати Скупштина.
Промена је и у начину избора Високог савета судства и Високог савета тужилаца. VSS се дефинише као независтан и самосталан орган. Он већ постоји, али ће се променом Устава његови чланови бирати поново и по новој процедури.
VSS ће чинити шесторо судија које бирају њихове колеге, четири члана из реда истакнутих правника које бира Скупштина двотрећинском већином и председник Врховног суда по положају. Према садашњем Уставу, судије бирају посланици у Скупштини на први, трогодишњи, пробни мандат, да би их потом VSS бирао на стални мандат.
Када је реч о тужиоцима, њих ће бирати Високи савет тужилаца (ВСТ), који ће заменити постојеће Државно веће тужилаца. Према предлогу промена Устава, петоро чланова ВСТ бираће тужиоци, четворо Скупштина двотрећинском већином, а Врховни јавни тужилац и министар правде ће бити чланови по положају. Тужиоце је до сада Скупштини предлагала Влада, која је део извршне власти. Заменике тужилаца је за први мандат од три године бирала Скупштина, након чега их је Државно веће тужилаца бирало на стални мандат.
Да резимирамо, до сада су посланици Скупштине, дакле чланови политичких партија, посредно или непосредно бирали чланове два најважнија правосудна органа, иако Устав Србије у члану 4. прописује поделу власти на законодавну, извршну и судску, при чему је “судска власт независна”.
Конференција УН у Дохи
Већ крајем јануара, председник Србије требало би да се нађе на на петој Конференцији УН о најмање развијеним земљама, крајем јануара, у Дохи.
Он је разговарао са амбасадором Катара Фаресом Румијем ал Нуамијем, који му је уручио писмо катарског емира, шеика Тамима бин Хамада ал Танија, са позивом за учешће Конференцији.
У писму се, између осталог, истиче да би учешће председника Вучића допринело заједничким напорима да те земље постигну своје развојне циљеве, саопштила је прес служба председника Републике.
Европарламентарци долазе у Београд
Делегација европосланика у саставу Тања Фајон и Владимир Билчик долази у Београд 27.јануара, због међустраначког дијалога који је започет још у прошлом сазиву парламента.
Посланици Скупштине Србије изабрали су нове чланове Републичке изборне комисије (РИК), чиме су испунили део договора у међустраначком дијалогу.
Наводећи да су поједине политичке странке бојкотовале изборе, председник парламента Ивица Дачић је казао да је, с друге стране, парламент показао флексибилност и уложио у велике напоре када је реч о дијалогу.
- Имплементација свега што је договорено тече по плану. Имамо неколико тела која су формирана у циљу надгледања оног што је договорено, али и када је у питану реализација - рекао је Дачић.
Још једно пролеће у Србији обележиће избори
Још једно пролеће у Србији обележиће избори, који ће ове године бити одржани 3. априла и то на свим нивоима - председнички, парламентарни и београдски.
Они ће бити расписани 15. фебруара, а на биралишта ће се изаћи месец и по дана касније. Председнички избори биће расписани нешто касније, тачније 3. марта.
Политичке странке полако заузимају "стартне позиције", неки договори о заједничким колонама већ ду пали, па се за сада зна да će SSP, ПСГ, ДС и Народна странка изаћи у једној колони.
Некадашњи чланови Демократске странке најављују заједнички излазак на изборе, око еколошких питања ствара се Зелено-леви блок, а Двери су потписале сарадњу са бројним „патриотским" странкама.
Напредњаци се за сада не изјашњавају, али је после састанка СНС и СПС, који је одржан крајем октобра, председник Вучић рекао да је договорено о политици коју би требало да воде и како би Србија требало да изгледа уз анализу свега што је урађено у претходном периоду.
С друге стране, лидер социјалиста Ивица Дачић, најавио је састанак са СНС после празника.
- Договорили смо се да одмах после Нове године направимо партијски састанак наша два руководства и да се даље бавимо тим питањем шта је најбоље, на који начин, која форма наше сарадње за парламентарне и градске изборе - рекао је Ивица Дачић.
Наставак дијалога Београда и Приштине
Иако је у недавној изјави специјални представник Европске уније (ЕУ) за Западни Балкан Мирослав Лајчак изјавио да је умерени оптимиста када је у питању дијалога, преговори Београда и Приштине у озбиљном су застоју.
Иако су после враћања за преговарачки сто у јулу прошле године уследиле оптимистичне најаве ЕУ, као главног посредника у дијалогу, да се на коначни договор Београда и Приштине "неће чекати годинама, већ да су месеци у питању", у другој рунди разговори су опет закочени.
Приштина и даље одбија да спроведе договорене одредбе Бриселског споразума, а судећи по изјавама представника привремених институција, то и не планира да учини.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је недавно да Београд жели наставак дијалога, али да је Приштина та која то не жели да се дијалог настави.
- Ми то желимо и хоћемо и споразум о несталима да постигнемо, али је Приштина та која то не жели. Не жели уопште ни да разговара са нама - изјавио је Вучић и нагласио да је тамошња власт погазила све договоре који су до сада постигнути са међународном заједницом.
Промена дипломата задужених за Балкан
Крај ове године обележиле су најаве промена дипломата задужених за Балкан, а судећи по именима која су се појавила, САД и велике силе имају веома озбиљне намере на овим просторима у наредном периоду.
Што се тиче Бајденових пет специјалаца - Габријел Ескобар, Кристофер Хил, Џефри Ховениер, Мајкл Марфи и Џејмс О Брајен - неки ће се регионом бавити као амбасадори, неки као специјални изасланици Стејт департмента али им је свима заједничко то што су прекаљене дипломате, енергичног наступа, Балкан познају практично као свој џеп и сви говоре српски.
Врло су били активни у региону деведесетих, а колико добро знају Балкан сведочи да су двојица учествовала у успостављању рада нове амбасаде САД у Србији након петооктобарских промена, двојица су били учесници преговора у Рамбујеу а један је писао текст Дејтонског споразума.
Сер Стјуарт Пич, који је именован за специјалног изасланика Велике Британије за Западни Балкан, ветеран је са бројних ратишта – од Авганистана и Ирака до Либије. За Балкан га везује само командовање ваздухопловним операцијама Кфора.
Мастер у области међународних односа и права Универзитета у Кембриџу даје британском изасланику теоријски кредибилитет за тако осетљиву дипломатску мисију чији је један од циљева и подршка дијалогу Београда и Приштине.
