ЧАСТ ЗА СРПСКЕ ВЕЛИКАНЕ: Председник Вучић подноси иницијтиву да Ћосић и Екмечић добију улице!
Преседник Србије Александар Вучић поднеће у својству грађанина иницијативу Скупштини града Београда да двојица академика - писац Добрица Ћосић и историчар Милорад Екмечић добију улице у Београду.
Процедура налаже да се предлог поднесе Комисији за споменике и називе тргова и улица Скупштине града Београда, након чега се разматра, а потом шаље на мишљење Министарству за државну управу и локалну самоуправу, након чега коначну одлуку доноси Скупштина града.
Подршка председнику за кампању "Будућност Србије": Тако где је народ Србије тамо је и Вучић!
Предлог мора да садржи краћу биографију и обтазложење зашто се предлаже, а услов је да је од смрти особе прошло најмање три године.
За локацију ће се највероватније у обзир узети улице назване по топонимима из држава бивше Југославије.
Добрица Ћосић (Велика Дренова 1921. - Београд 2014) био је чувени српски писац, политички и национални теоретичар. У књижевност улази 1951. делом "Далеко је сунце". После тога следе "Корени" за које је добио НИН-ову награду, "Деобе", "Време смрти" "Време зла", "Време власти"...
Као члан државне делегације, био је Титов сапутник на броду "Галеб", којим су обилазили афричке земље. После се разишао са Титом и постао један од његових највећих опозиционара.
У приступној беседи САНУ 1970. рекао је чувену реченицу: "Српски народ добијао је у рату, а губио у миру". Решење косовског проблема видео је у подели Космета. Ћосић је називан и "оцем нације".
Хашки трибунал не мари за људска права: Шешељ поново на удару, ОДУЗЕТО МУ ПРАВО НА ЖАЛБУ
Милорад Екмечић (Пребиловци 1928. - Београд 2015) био је познати историчар, академик и члан Сената Републике Српске. У Другом светском рату Екмечић је изгубио 78 чланова породице. Након што је завршио студије опште историје на Свеучилишту у Загребу, изабран је за асистента на Филозофском факултету у Сарајеву, где је радио као професор све до избијања рата 1992. године. Хапсиле су га муслиманске "Зелене беретке", био је у кућном притвору, а успео је да тајно пребегне на територију Републике Српске. Након тога је до пензионисања 1994. био редовни професор Филозофског факултета у Београду.
Објавио је чувено дело "Између клања и орања. Историја Срба у новом веку (1492-1992)", позајмивши овај наслов од Иве Андрића, који је у тим речима сажео историју једног народа.
