ЧЕКА ВАС СИГУРНА СМРТ: Сат времена на овом месту ће вас УБИТИ (ФОТО)

Током деведесетих само сат времена стајања на обали могло је да убије

За свега сат времена организам би примио дозу радијације сто пута већу од оне којој се смете изложити за годину дана. Да сте се којим несрећним случајем давне 1990. године затекли у близини језера, већ за сат времена бисте били мртви!

Крили постојање нуклеарке

Узрок огромних количина зрачења није никакав феномен, већ оближњи нуклеарни погон који је престао са радом 29. септембра 1957. године након несреће у којој је заказао систем за хлађење, а чије је постојање власт крила од јавности све до 1990. године. 

Хладни рат био важнији од живота грађана

Наиме, након Другог светског рата Советски Савез је заостајао за развојем нуклераног арсенала у односу на САД, па се убрзано радило на истраживањима и развојним пројектима како би се произвела довољна количина уранијума и плутонијума.

Нуклеарно постројење у Озерску изграђено је у журби између 1945. и 1948., а рупе у знању совјетских физичара онемогућиле су исправну процену сигурносних одлука. Еколошки проблеми очигледно нису узимани у обзир у тим фазама развоја нуклераних програма. Свих шест реактора саграђени су на језеру и користили су отворени систем хлађења, отпуштајући загађену воду натраг у језеро.

Језеро служило као складиште за радоактивни отпад

У почетку се радиоактивни отпад одлагао у оближњу речицу, која га је одводила до реке Об, путујући даље до Арктичког океана. Касније се језеро Карачај користило као складиште на отвореном.

Након кобне експлозије нуклерног постројења, локално становништво из града Озерск које се у то доба звао Mayak је евакуисано, а ослобођена радијација је била смртоносна. 

Многи мештани умрли од рака

Упркос евакуацијама, велики број становника није желео да се исели па и данас удишу контаминирану прашину и ваздух и пију загађену воду - иако се језеру не приближавају.

Ниво смртности и рака код становника је очекивано огроман, а град је ограђен. Ипак, ограду становници доживљавају више као препреку да неко споља дође у регију него као нешто што их спречава да иду где пожеле. 

Новинарима и репортерима посета је допуштена,  али о свему одлучује Руска тајна полиција.

Језеро Карачај данас је затрпано бетоном са наменом да држи радиоактивни талог даље од обале. Низводно од њега у риеци Techa готово да нема трагова радијације, иако су узводни токови загађени па из њих неће сигурно пити воду још неколико стотина година.