ДА ДЕЦА НЕ УЧЕ ИЗ ХРВАТСКИХ УЏБЕНИКА О НДХ: Захтев на седници Владе који ће ослободити српско образовање
Уџбенике историје треба да пише држава и око тога не сме да буде дилеме. То сам тражио и на седници Владе - изјавио је министар одбране Александар Вулин поводом све учесталијих испада у Хрватској којим се негирају усташки злочини и врши ревизија периода НДХ.
- Када се тај ужас већ десио српском народу, хајде да га научимо и да знамо све о њему - поручио је министар.
Историчар др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју, који је и сам аутор неколико уџбеника, каже да држава има законски оквир који регулише прављење наставних планова и програма, припремање, одобравање, избор, издавање, повлачење и праћење уџбеника за основну и средњу школу.
- На основу усвојених наставних планова и програма, које ради Завод за унапређивање васпитања и образовања, који су усвојени, прави се посебан план уџбеника, опет на предлог овог Завода, а по прибављеном мишљењу Националног просветног савета. Тај план доноси министар - појашњава др Павловић.
С друге стране, честе су критике да се злочин у Јасеновцу и страдање Срба у НДХ недовољно третирају у уџбеницима историје. Одговарајући на ову примедбу Павловић каже да је, зависно од уџбеника, којих има десетак, ово питање делом различито и по садржају и по обиму третирано.
Павловић наглашава да посебан проблем постоји у лицитирању бројем жртава односно у хрватском релативизовању на "неколико десетина тисућа" па до претеривања као што су 1,5 милиона убијених Срба, Рома, Јевреја и антифашиста.
- Та сагласност не постоји ни у научној историографији, али за ученике је важно да се државни терор НДХ према Србима, Јеврејима и Ромима посебно изучава а да се као илустративни примери наводе логори на читавом простору НДХ, посебно Јасеновац. При томе треба нагласити да постоје тенденције умањивања броја жртава и релативизовање злочина и дати примере за ту тврдњу - каже Павловић.
Да су наставници ти који би требало ђацима детаљније да појашњавају страдање Срба у Јасеновцу и период НДХ, сматра Златко Грушановић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања.
- Није важно да ли о некој теми, на пример, о Јасеновцу, у уџбенику има написана само страница и по. Наставник је тај који процењује колико је одређена тема заслужила пажње. Важан је исход учења, односно да ученик када се обради та тема о њој зна много више него што му је у уџбенику предвиђено - појашњава Грушановић.
ВАНРЕДНО СТАЊЕ ПРОГЛАШЕНО у шест општина у Србији: Путари на терену, ПРЕСТАНАК ПАДАВИНА ПОСЛЕ ПОДНЕ
Када је реч о све учесталијим ревизионистичким наступима у Хрватској, Павловић наводи да је то велики проблем са готово свим историографијама у државицама насталим на развалинама Југославије као и у земљама источне Европе.
- Научна истраживања ће свакако померати границе сазнања и то је природно кретање науке, а не ревизија. Али тенденциозно тумачење историјских чињеница и догађаја, њихово релативизовање или негирање или учитавање садашњих односа на догађаје у прошлости ствара оправдани утисак и бојазан систематске ревизије знања и сећања на прошлост. А она не доприноси умирењу међу дојучерашњом браћом - каже он.
