Да ли се сећате 5. октобра? Очекивало се МНОГО, али оно што је уследило потопило је СВЕ НАДЕ (ФОТО/ВИДЕО)
Веровало се да дан после више ништа неће бити исто
Тог 5. октобра 2000. године веровало се да дан после више ништа неће бити исто. Од тада до данас прошло је пуних 19. година. Дуг неки период, зар не? Шта се тачно догодило тог 5. октобра и да ли се он, са ове временске дистанце, може сматрати историјским датумом? Шта за генерације које су рођене после 5. окобра представља овај датум и да ли има неку важност? Колико га се људи данас сећа?
"Кажу да је способан и да има одрешене руке": Трамп жели брзо решење за Косово, ХОЋЕ ЛИ ГРЕНЕЛ УСПЕТИ?!
ВЕЛИКО ПРИЗНАЊЕ ЗА ПРЕДСЕДНИКА: Патријарх одликује Вучића орденом Светог Саве!
МЛАДИЋ ПО ЦЕЛИ ДАН ЧИТА И ПИШЕ ПИСМА: Ратни командант одговара свима који му пошаљу поруку у Хаг (ФОТО)
Шта се догодило 5. окобра?
Демонстранти су 5. октобра у Београд, на плато испред тадашње Савезне скупштине, стигли из читаве Србије у колонама аутомобила, аутобуса и камиона дугачким десетине километара, пробијајући булдожерима полицијске блокаде. Већ у преподневним сатима полиција је употребила сузавац како би спречила демонстранте да уђу у зграду парламента, али безуспешно. Зграда Скупштине је демолирана и запаљена, као и зграда РТС-а у Таковској улици. Полиција је убрзо престала да пружа отпор и махом се придружила народу. Следећег дана, Милошевић је признао изборни пораз и честитао Коштуници.
У демонстрацијама погинуло двоје, рањено више од 60
У демонстрацијама је погинуло двоје људи, а повређено више од 60. Милошевић је у априлу 2001. ухапшен, а два месеца касније је изручен Хашком трибуналу, у ком му је суђено за ратне злочине. Умро је 11. марта 2006. од последица инфаркта у ћелији у притвору Хашког трибунала, а сумња се да је убијен.
У историјском смислу овај датум ће остати упамћен као дан када је, након масовних демонстрација присталица Демократске опозиције Србије, с власти срушен Слободан Милошевић. ДОС коначно долази на власт после година демонстрација али и неприкривене подршке Запада.
Србија веома брзо улази у међународне токове и полако почиње да враћа међународни углед након година изолације и изопштености из светских збивања. Чланица Уједњених нација Србија постаје 1. новембра 2001. године, док се врата и других међунарондих организација полако отварају. Као један од главних спољнополитичких циљева Србије тадашња влада направлејна од странака ДОС-а, прокламује чланство у Европској унији. Улазак Србије у ЕУ остаће и данас један од најважнијих спољнополитичких приоритета Србије.
Политичка криза праћена економском нестабилношћу
Од 2000. године до данас Србија се суочавала са низом изазова на унутрашњем али и на спољашњем плану. Убиство Зорана Ђинђића 2003. године прилично је пољуљало, и пре тога рањиво, јединство Демократске опозиције Србије. Земља улази у политичку кризу којој се узрок налази у чињеници да међу Демократама није било адекватног кандидата који би могао да замени убијеног Ђинђића. Демократске владе су се низале и након Ђинђићевог убиства али ни једна од није успела да обезбеди политичку стабилност.
Поред политичке нестабилности која је била праћена и расцепом унутар саме Демократске опозије, земља је грцала и у економским проблемима. Транзиција, тачније прелазак државе из централно-планске привреде у тржишну економију, био је прилично болан за Србију. Приватизација је веома лоше спроведена што је за последицу имало велику незапосленост и сиромаштво. Велика количина новца погрешно је дистрибуирана и иместо да се усмери у инвестиције, завршила је у приватним џеповима.
Последице лоше приватизације биле су катастрофалне а исте се могу осетити и данас. Разорена индустрија, уништене домаће банке, велико раслојавање и сиромаштво, одлазак младих људи у инистранство, осноицвне су последице лоше спроведене транзиције у Србији.
Проблем Косова и сарадња са Хашким трибуналом
Поред политичке кризе и пљачкашких приватизација, од којих Србија ни данас не може да се опорави, земља се суочавала и са изазовима на спољно-политичком плану. Сарадња са Хагом представљала је један од главних, ако не и најважнијих, предуслова приступања Србије ЕУ. Пред притисцима из Хага Београд је, хтео или не, на крају увек морао да посустане.
Међутим, Хаг није био једина ноћна мора демократских влада након 2000. године. Проблем Косова које је 2008. једнострано прогласило независност, а које је признало више од сто држава на свету, убрзо се показало као рак рана владајуће демократске елите. Поред уцена у вези сарадње са Хашким трибуналом стизале су и нове претње из светских центара моћи, а које су се све више односиле на признање самопрокламоване државе Косово. Успостављање "добросуседских односа" Београда и Приштине и данас је један од "прећутних" услова Брисела.
Грађани Србије полагали су велике наде у 5. октобар. Очекивало се много али оно што је уследило у годинама након 5. октобра 2000. године брзо је убило наде и највећих оптимиста. Већина ствари којима се обичан народ надао, или се није догодила или се дешавала преспоро. Апатија је брзо заменила полет и зато се небројано пута може чути да 6. окобар никад није дошао.
