Овај СРПСКИ ПАТРИЈАРХ је 88 пута тражио да се изгради Храм Светог Саве, а СПЦ је донео одлуку да МОРА У ПЕНЗИЈУ

Патријарх Герман налазио се на челу Српске православне цркве пуне 32 године и то га чини поглаваром са најдужим стажом на трону Светог Саве у модерној историји Србије.

Прочитајте и:

Данас га многи критикују и називају "црвеним" патријархом јер је остало забележено да је био добар пријатељем са доживотним председником СФРЈ Јосипом Брозом Титом, а требало би да му буду захвални на ономе што је успео да уради за СПЦ у то "обезбожено" време. Тадашња политика југословенских комуниста према цркви, додуше, није била екстремна, као у Совјетском савезу или Албанији, али далеко од тога да је свештенству било лако.

Рођен је као Хранислав Ђорић 19. августа 1899. у Јошаничкој Бањи. На трону СПЦ је наследио патријарха Викентија 13. септембра 1958. 

За време његовог 32 године дугог стажа на челу СПЦ обновљени су манастири Жича, Студеница и Лазарица. Њима је враћен првобитни средњовековни изглед, а не "модернизовано" решење, а практично сви најважнији храмови су стављени под заштиту Завода за заштиту споменика културе.

Једна од његових највећих заслуга је та што је успео да се избори да се настави изградња Храма Светог Саве у Београду - после вишедеценијске борбе градња је одобрена 1984. Забележено је да је 88 пута патријарх Герман подносио молбу и водио разговоре са разним инстанцама власти док се није изборио за наставак градње!

Веома се трудио на отварању богословије и у издавању црквених листова за верско просвећивање свога народа. Обновио је рад православне богословије у манастиру Крки.

Занимљиво је да је Герман изричито одбијао да венчава чак и високе црквене или државне функционере али и пријатеље.

- Герман је сматрао да поглавар СПЦ може да венча само чланове краљевске или царске породице и да је то традиција која мора да се поштује. Присуствовао је венчању сарадника или пријатеља али никад није чинодејствовао - открива извор из СПЦ.

Герман је 1989. године сломио кук и то је био почетак болести која је трајала до краја његовог живота. Према мишљењу лекара са ВМА није више био у стању да обавља сложене црквене дужности. Архијереји су онда крајем 1990. године донели контроверзну одлуку да бирају новог патријарха.

Патријарх Герман је умро 27. августа 1991. и сахрањен је унутар Цркве Светог Марка у Београду. 

Током његове владавине промењена је процедура избора патријарха и уведен је такозвани апостолски принцип. На сабору се тако најпре бирају тројица кандидата, а затим се жребом (извлачењем) одлучује који ће од њих бити нови патријарх.

Његов наследник на патријаршијском трону је био патријарх Павле.