Данас славимо великог МУЧЕНИКА: Ево шта МОРАТЕ да урадите, да бисте спасили породицу од БОЛЕСТИ
Унет у Именослов српске цркве као свештеномученик
Српска православна црква и њени верници днас славе празник, дан сећања на свештеномученика Рафаила Шишатовачког, који у календару није обележен црвеним словом, али је свакако веома цењен у народу.
ОЛУЈА се не смирује: Небо се отвара ШИРОМ Србије, ево ГДЕ ће данас бити НАЈГОРЕ
Рафаило Момчиловић, рођен је као Георгије 23. априла 1875, а страдао је 3. септембра 1941. године. Био је српски свештеник и сликар. За собом је оставио највише икона, али и већи број портрета и пејзажа.
Као игумана манастира Шишатовца ухапсиле су га усташе 25. августа 1941. године. Убијен је у Славонској Пожеги девет дана касније. Српска православна црква прогласила га је свештеномучеником 1999. године.
Рафаило је рођен у бачком селу Дероње, у тадашњој Аустроугарској, од оца Велимира и мајке Персиде. У родном месту завршио је основну школу, а у десетој години родитељи га шаљу као ђака у манастир Ковиљ. Одатле је прешао у манастир Манасију, где је 1896. године од игумана Мирона (Ђорђевића) примио монашки чин и добио име Рафаило.
Упоредо с монашким животом, Рафаило се усавршавао у сликарству. Ликовно образовање стицао је у Москви (где је живео је у подворју Српске Патријаршије, Риму, Венецији и Београду. Био је студент Прве српске цртачке школе Кирила Кутлика, чији је полазник била и Надежда Петровић.
ОПРЕЗ! Македонски цариници пљачкају српске туристе на граници, ево на коју фору отимају паре
Монах Рафаило био је власник првог аутомобила у селу Дероње. Рафаило Момчиловић урадио је, по жељи краљице Драге Обреновић, иконостас у цркви у Великој Крсни. Касније је осликао иконостасе и у манастиру Раковици (1905/1906), у Пачиру и Горњем Ковиљу (1908 -1910), као и у цркви Ружици у Београду (1925/1926), што је његово последње дело.
Други светски рат дочекао је као игуман манастира Шишатовца. Дана 25. августа 1941. припадници усташког покрета су га ухапсили и, заједно са тројицом шишатовачких монаха, возом упутили за Славонску Пожегу. Игуман Рафаило је током пута мучен на разне начине. Био је приморан да самом себи служи опело. Мучен и злостављан, преминуо је 3. септембра исте године у Славонској Пожеги, а ни данас се не зна где је сахрањен.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1999. године игуман Рафаило проглашен је за светог и унет у Именослов српске цркве као свештеномученик. Датум његовог спомена је 3. септембар. Маја 2000. године је канонизован на литургији у Храму Светог Саве на Врачару, који је водио патријарх српски Павле.
Обичаји везани за дан када славимо овог мученика кажу да би ваљало отићи у цркву и помолити се за здравље ближњих, а предање каже уколико се искреном молитвом обратите овом светитељу, Он ће ваш дом и породицу сачувати од болести и зла.
