Данас су настављени радови на подизању зида око манастира Покајница код Велике Плане (ФОТО)

Данас су настављени радови на подизању зида око манастира Покајница код Велике Плане.

- У првој фази, претходних година, изграђено је око 120 метара зида. У основи је камен, а горе кована метална ограда. Гледали смо да ограда буде квалитетна и лепа, достојна нашег манастира. Овог лета ћемо, даће бог, завршити још 70 метара ограде – каже игуманија манастира мати Евгенија.

Још увек нисте заменили стару возачку дозволу? Ово морате знати иначе ћете дати МНОГО НОВЦА за казну

Велика навала матураната: Ово је најпопуларнија средња школа у региону!

Раније радове финансирао је сам манастир, а овогодишње изводи локални привредник Златко Ћевап.

- Ћевап је само дошао и изразио жељу да помогне манастиру. Питао је шта је најпотребније, па смо се договорили да наставимо радове на изградњи манастирске ограде. Ми смо му рекли како ограда треба да изгледа, а он је купио материјал и довео раднике из његове фирме да раде. Кад то буде завршено, остаје нам још око 60 метара и цело манастирско имање биће ограђено – наставља игуманија.

Она каже да не жели да се за помоћ обраћа локалним тајкунима. 

- Што се даје цркви, треба да се даје од срце и због вере у бога. Ако неко од њих жели да помогне и остави нешто за ову светињу и будућа поколења доћи ће сам, не треба му позив.

Ове године биће изведени и радови и на санацији крова цркве, која је посвећена преносу моштију Светог Николе, а средства је обезбедила општина.

- Дали смо онолико колико је манастир тражио. Уколико буду потребна додатна средства, није проблем, издвојићемо. Покајница је светиња, једна од наших икона, а зна се како се наш народ односи према иконама – каже председник општине Велика Плана Игор Матковић.

Цркву Покајницу подигао је 1818. године кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић, који је годину дана пре тога учествовао у мучком убиству свог кума вође

Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа. С обзиром да је црква подигнута у близини Радовањског луга, у којем је Карађорђе убијен, то је у народу протумачено као чин његовог покајања, па је храм добио име Покајница.

До 1954. године Покајница је била црква, када је добила статус манастира. Једно време, старешина цркве код Велике Плане био је Свети Тадеј.

У манастиру Покајници служе четири монахиње, а како одржавају манастирско имање можете погледати на фотографијама које су снимљене данас.