Србијо, не опуштај се: Пријем "Косова" у Унеско и канонизација Степинца и даље су "ВРУЋЕ" ТЕМЕ!

Захтев "Косова" за пријем у УНЕСЦО

Амбасадор Србије при УНЕСЦО-у Дарко Танасковић рекао је да би евентуална обнова иницијативе Приштине за чланство у Унеско била отварање још једне "вруће" теме за ту агенцију УН, додајући да Србија од 2015. године није престајала да доказује зашто би тај пријем био споран.

"Ако Приштина обнови захтев за пријем у Унеско, Србија је спремна за дипломатску борбу"

ОСМАНЛИЈЕ БИ ПОНОВО НА БАЛКАН: Турска лобира против Србије због пријема КиМ у УНЕСКО

- Тренутно немамо никаквих сазнања о конкретним припремама за покретање иницијтиве Приштине да ће Косово обновити захтев за пријем у УНЕСЦО - рекао је Танасковић.

Како објашњава, времена за подношење захтева формално још има, али објективно све мање поготово ако се узме у обзир да би оно у случају Косова морало подразумевати кампању, као и превазилажење низа процедуралних препрека.

Косово се, додао је, и не може обратити Унеску непосредно са захтевом за пријем, већ посредством неке друге државе. Танасковић наглашава да му је за пријем као нечланица УН, потребна двотрећинска већина гласова на Генералној конференцији УНЕСЦО-а.

ДАРКО ТАНАСКОВИЋ: Турска најагилније лобира да Косово уђе у Унеско!

- Све то, заједно са преовлађујућим нерасположењем у Унеску према отварању још једне "вруће" теме у ситуацији у којој се организација суочава са великим проблемима, а предстоји и избор новог генералног директора, док је свет у превирању и престројавању, а Приштину потреса озбиљна политичка криза, све поменуто и понешто непоменуто, не иде наруку подносиоцима захтеве за пријем "Косова" у Унеско - каже он.

Танасковић каже да логично произилази претпоставка да изгледи Србије да спречи покушај учлањења Косова у УНЕСЦО свакако не би били мањи него 2015. године.

- Напротив, хипотетички посматрано, исход би вероватно и овога пута био неизвестан, а резултат изјашњавања држава чланица Унеска исказао би се сразмерно тесним скором - каже он.

Према речима Танасковића, Србија од 2015. године није престајала да у међународној заејдници истрајно и аргументовано објашњава и доказује зашто би пријем Косова у Унеско поред тога што је начелно правно споран, значио изневеравање темељних вредности на којима почива сама идеја Унеска.

- Сигурно је да немамо разлога за песимизам, али ни за претерани оптимизам без реалног покрића - рекао је он.

АМБАСАДОР ТАНАСКОВИЋ: Пријем квази државе Косово у Унеско био би скандал!

Танасковић додаје и да је стекао чврст утисак да у Унеску постоји веће разумевање за незавидан статус наше културне и духовне баштине на КиМ, него до пре још само неколико година. 

О раду Комисије о кардиналу Алојзију Степинцу

Амбасадор Србије при УНЕСЦО-у и члан Мешовите комисије о кардиналу Степинцу Дарко Танасковић сматра да је рад те комисије био вишеструко користан и успешан и верује да ће то будући развој догађаја потврдити.

- За разлику од неких тенденциозних и сензационалистичких, а незналачких и на чињеницама неутемељених позива на узбуну због наводне издаје српских и православних интереса.... сматрам да је рад Мешовите православно-католичке комисије о историјској улози кардинала Степинца био вишеструко користан и у суштини успешан, наравно у границама у којима је то могао бити.

Хоће ли усташки викар Степинац бити проглашен за свеца?! Данас у Риму последњи састанак Комисије

- Будући развој догађаја ће ово, верујем потврдити - рекао је Танасковић одговарајући на питање шта се може очекивати од рада комисије и полемике која је уследила.

Мешовита комисија, која је разматрала лик и дело хрватског бискупа Алојзија Степинца, уочи, за време и након Другог светског рата, формирана је на иницијативу папе Фрање, а црквени великодостојници и експерти после једногодишњег рада нису дошли до сагласности о том питању.

Када је реч о проглашењу Степинца свецем, после једногодишњег рада Комисије "лопта" је поново у дворишту Ватикана, односно у рукама папе Фрање, који је за то једини надлежан.

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ИЗРИЧИТ: Степинац НЕ СМЕ да буде светац!

На последњем састанку Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције 12. и 13. јуна у Риму констатовано је да ставови двеју страна о тој теми, остају супротстављени, уз сагласност о могућости будуће сарадње у погледу заједничког рада. 

- Проучавање живота кардинала Степинца показало је да су све цркве биле изложене окрутним прогонима и имале своје мученике и исповеднике вере. У том смислу, чланови Комисије су се сагласили око могућности будуће сарадње, у погледу заједничког рада, како би поделили сећање на мученике и исповеднике вере обеју цркава - наведено је тада у заједничком саопштењу.