ЂИЛАС ОПТУЖУЈЕ ХИЛА ДА ЈЕ НА ПЛАТНОМ СПИСКУ: Шта се крије иза напада лидера ССП на америчког амбасадора? Он полази од себе да је сваки човек на продају

И као они што након пресељења у град буре са киселим купусом држе у купатилу и мисле да сви тако раде, па кад оду у госте њушкају наоколо и распитују се како се то код других не осећа у стану… Ђилас мисли да цео свет функционише на исти начин. Да је све на продају, и да све може да се купи.

Јер једино се тренутним застојем можданих функција или таквим ставом може објаснити његово отворено писмо Кристоферу Хилу у којем је америчког амбасадора оптужио да је "на Вучићевом платном списку".

Председник Странке слободе и правде и самозвани предводник српске опозиције није ни могао другачије.

Ђилас не зна шта су то "дужност", "професионализам", "лојалност" и "родољубље", све оно што карактерише дипломате од каријере, било да су амерички, српски, исландски… или чији већ.

На јавну сцену је закорачио у несрећним годинама транзиције и окористио се својим положајем градоначелника и министра, али су му принципи на којима почива истинско политичко деловање остали непознати. И такав, у основи неук, он годинама иступа у јавности, формира странке и коалиције, нешто предлаже, нешто захтева, слабијима прети а јаче мољака, и гледа кога јефтино може да купи и коме скупо може себе да прода.

Поражавајуће је сазнање да "лидер српске опозиције", претендент на највише положаје у земљи, нема свест о томе како функционишу САД и њена дипломатија.

Њему ни после толико година (истина узалудног) бављења политиком, није јасно да амбасадори које у светске престонице шаље Вашингтон стриктно спроводе политику Стејт департмента, и да никаквог одступања нема и не може бити. Као што нема места ни личним симпатијама ни навијању. Другачије речено: сва она шлихтања и подилажења амбасадорима и наде да ће их они инсталирати на врх пирамиде власти – све је то било џабе. Жали боже излизаних колена на панталонама!

Историја Ђиласових платних спискова чини скоро шестину "Извештаја о притисцима и контроли медија у Србији" који су 2011. сачинили Верица Бараћ и Савет за борбу против корупције Владе Србије. У њему је објашњено да је Ђилас је, захвалујући везама са руководством РТС, врло јефтино – за десетину вредности - куповао време за оглашавање, и скупо га, са монополских позиција, стечених опет због веза са РТС, продавао. Један платни списак за јефтину куповину, други за скупу продају. То што је остао на слободи није чак ни ствар недостатка доказа, већ недостатка воље да се корупција гони!

Он је чак и странку себи купио! На платном списку "Мултиком груп", у којој је један од сувласника Драган Ђилас, налазе се Мариника Тепић, потпредседница ССП, Александар Бијелић, један од Ђиласових најближих сарадника, Душан Никезић, члан ССП, али и Саша Вукадиновић, бивши директор БИА и Ђиласов близак пријатељ.

О продаји Драгану Шолаку да и не говоримо. Своје опозиционо политичко деловање Драган Ђилас без остатка ставио је у службу пословних интереса власника Н1, Нове, Данаса, Радара… Прошлогодишњи захтеви протеста "Србија против насиља" сводили су се на тражење рекомпозиције медијског простора у Србији и поправљање тржишне позиције Шолакових телевизија!

Зато његова заумна, и у основи неваспитана, порука Кристоферу Хилу, не чуди. Драган Ђилас пошао је од себе и уверења да је сваки човек на продају.

Али, кад се тако приступи политици, у њој не остаје место за програм, идеје и циљеве – све оно чиме се код грађана конкурише за поверење и подршку.

Зато Драган Ђилас и пролази на изборима тако како пролази.