Директор центра за српско-руску сарадњу на откривању споменика Ивану Грозном (ФОТО)
Споменик Ивану Грозном откривен је граду Александрову у Владимирској области
Бронзани споменик постављен је на обале реке Сераја поред средњовековне тврђаве Александровски кремљ. Управо ту се у XVI веку налазила резиденција руског цара. Скулптура је висока око два и по метра. Аутор споменика је Василиј Селиванов.
Израда споменика финансирана је добровољним прилозима локалних становника. Првобитно је споменик био постављен у Александрову 2017. године. Али касније је демонтиран и пребачен у Москву. Донедавно се налазио у Алеји владара, поред седишта Руског војноисторијског друштва. Поводом обележавања стогодишњице музеја „Александровски кремљ” одлучено је да се овај споменик врати на првобитно место.
Откривању споменика руском великану, присуствовали суи гости из Србије.
- Откривању споменика Ивану Грозном, заједно са лидерима мотоциклистичког клуба “Ноћни вукови” присуствовао је и наш српски пријатељ, Милош Ковачевић, директор Центра за српско-руску сарадњу. Милош је наш пријатељ и сарадник, који много ради на јачању древног српско-руског братства, ког сам овом приликом срео на пријему у Амбасади Србије – рекао је лидер мото-удружења Александар Залдастанов, познатији као Хирург.
Осим руског страдалника Цара Николаја, кога Срби поштују као свеца, наш народ изузетно уважава руског аутократу Ивана Грозног, сматрајући га темељем српско-руских односа.
- То је заиста тако. Иван Грозни није случајно толико уважаван, јер је у оквиру напора да се легитимише сопствена држава као Трећи Рим и наследница Византије, наредио састављање десетомесчног “Наличног летописног кодекса” (више од 10 000 страница и више од 18 000 илустрација, које је радило више од 40 сликара). Кодекс је био својеврсна хроника која је приповедала догађаје од стварања света све до Ивана Грозног, чији надимак се може са пуни оправдањем читати и као “Силни”. Исто тако је српски народ звао цара Душана – објаснио је Золдастанов.
Током посете поводом откривања споменика, Хирург је нашем Милошу Ковачевићу уприличио сусрет са познатим руским писцем, Александром Андрејевичем Прохановим.
- Значајан део четвртог тома Личног кодекса, ове илустроване светске историје, посвећен је оснивачу Српске православне цркве и духовном утемељитељу српске државе, Светом Сави. Пре откривања споменика, успео сам да Милоша упознам са А.А. Прохановим, што је њему било веома драго – заклучио је лидер “Ноћних вукова”, Александар Золдастанов.
