ДОБРО ЗАПАМТИТЕ 12. 02. 2018: Тог дана свима у Србији ће се десити НАЈГОРЕ ЗЛО

Да је број старијих од 65 година премашио укупан број деце млађе од 14 година, први пут је показао попис 2002. године. Резултати пописа из 2011. године још су поразнији, јер показују да деца чине свега 14 одсто популације Србије. Пре само пола века у Србији (без Косова и Метохије), деце је било готово четири и по пута више него старих. По попису из 1950. године, било нас је 5,9 милиона, а процењује се да ће нас исто толико бити и 2050. Као цео век без рађања!

ПУТИН ДАО ЗАВЕТ СРБИМА: Ујединићу Српску и Косово са Србијом до 2022. године

Не знате колико пара да понесете на море? Ево тачне рачунице свих трошкова на Јадрану!

Дневно у просеку имамо 99 становника мање

Министарка без портфеља Славица Ђукић Дејановић задужена за демографију и популациону политику, изјавила је јуче да је у Србији сваке године број становника мањи за 35.000 због чега треба радити на помоћи породицама и подршци рађања другог детета. Ђукић Дејановић је рекла да је сваке године 15.000 мање становника само по основу спољне миграције и да је укупна бројка забрињавајућа.

Проверавали смо ове бројке на сајту Завода за статистику и дошли до забрињавајућих сазнања. Наиме, тачна цифра годишњег опадања становништва у Србији је чак 36.100! Ово значи да дневно губимо 99 становника Србије! То даље значи да, с обзиром да тренутно имамо 7.040.272 житеља Србије, за годину и 43 дана, по овој рачуници, укупан број становника ће пасти испод 7.000.000!

Половина парова у Србији има само једно дете

Према речима Славице Ђукић Дејановић, 52 одсто парова се одлучи за прво дете, а да би дошло до обнављања, потребно је да 11 одсто жена у репродуктивном периоду има једно дете, 44 одсто двоје деце, 45 одсто троје.

Најбитнија је, како је оценила, стимулација рађања другог детета, али и усклађивање рада и родитељства јер се дешава да жене, које желе да рађјају, доживљавају "најтежи облик дискриминације и деградације" од послодаваца.

Сада смо, наглашавају демографи, невитална, стара нација која по проценту пензионера предњачи у Европи. Додају и да на одлуку о рађању не утиче много ни (не)сигуран посао, што често служи као оправдање већине парова. У Србији, као и у целом медитеранском појасу, по речима демографа, „кривце“ за пад наталитета требало би тражити у многобројним културолошким и психолошким факторима, отуђености, потешкоћама око проналажења одговарајућег партнера, нестабилним емотивним везама.