Доказ врхунске срамоте "реформисаног" правосуђа или "независног" новинарства?
Текст новинара Александра Чупића преносимо у целости
Управо сам информисан да је судија Вишег суда у Београду Маријана Николић Милосављевић одлучила да мени и мом порталу еПанчево, по тужби опозиционог политичког активисте и пропагандисте Ненада Живковића из Панчева, пресуди на лепе очи.
Сазнао сам то из текста "Крај суђења због прљаве кампање против новинара Живковића: Од е-Панчева тражи 500.000 динара одштете", који је данас објавио портал "Цензоловка", у власништву Фондације "Славко Ћурувија".
ОГОЛИЛА ОПОЗИЦИЈУ! Брнабић: Читава кампања им се заснивала на лажима, ред је да се овако заврши (ФОТО)
"НАЈКРЕДИБИЛНИЈИ СВЕДОЦИ СУ ИМ ОКОРЕЛИ КРИМИНАЛЦИ И ЗВЕРСКЕ УБИЦЕ" Ана Брнабић реаговала на лажи Крика (ФОТО)
УМЕСТО У ПОЛИЦИЈУ, ОТИШАО У МЕДИЈЕ! Огласио се МУП поводом информација о убиству Оливера: Одбио је полиграф
- На данашњем рочишту у Вишем суду у Београду тужени се нису појавили, нити су оправдали свој изостанак. Суткиња Маријана Николић Милосављевић одлучила је да суочење странака, заказано за данас, више не заказује и закључила је главну расправу. Пресуда би требало да се донесе у року од месец дана - објавила је “Цензоловка” уз насмејану фотографију Живковића и његовог адвоката, који се победнички рукују пред судницом.
И онда креће пир…самозадовољавање, какво се може наћи само на оваквим порталима. Зашто самозадовољавање? Зато што се “играју” сами са собом… Ово је врхунска срамота “реформисаног” правосуђа у спрези са сада демистификованим “независним” новинарима и медијима.
Јер, док сазнајем ово што Вам преносим, лежим у кревету под интензивним боловима у лумбалном и вратном делу кичме, са ограниченим могућностима кретања. Документација о мом здравственом стању и двонедељном боловању уредно је јуче достављена Вишем суду у Београду.
Питам јавно и отворено, под којим околностима судија Вишег суда у Београду, у приватној парници једног лица против другог, без суочења странака, без да једној од странака види очи или да је саслуша, без да провери да судске службе нису можда заказале и пропустиле да доставе уредну здравствену документацију – експресно донесе одлуку "Сад је доста!?"
Колико то зрнаца у пешчаном сату треба да истече па да судија каже "ваше време је истекло, немате права да се браните, ваш је проблем што сте болесни", без осећаја да се огрешила о икога? Хоће ли је пећи савест због одлуке која може да имплицира затварање једног регистрованог јавног гласила?
А, ако то што је навела "Цензоловка", можда, није истина?
Потписници текста на порталу “Цензоловка”, Живковићевој сарадници Ивани Предић, која у наслову текста наглашава материјални мотив, саговорници су увређени Живковић и његов адвокат Вељко Милић, а потпора им је истраживање “Слобода изражавања пред судом” Славко Ћурувија фондације (СЋФ) и Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС). Опет оно сами са собом…
Нема моје изјаве, нема изјаве мог адвоката. Нико нас није ни позвао да пита имамо ли шта да кажемо на задату тему. А и зашто би када смо ми у њиховим очима унапред осуђени. Све остало је техникалија, јер “реформисани” заказати неће…Победа је њихова!
И за то постоји разлог. Од када је Живковић поднео тужбе против мене и мог портала, нити је мој адвокат, нити сам се ја у јавности о томе оглашавао – јер је поступак у току. Говорићемо када се заврши. За разлику од наше, у “независним” медијима субјективно назначене озлоглашене стране, они се распадоше од писања и нарицања над недужним жртвама из редова опозиционог активизма.
А у том писанију, нашироком оплакивању самих себе и указивању на "новинарска зверства" Александра Чупића, успели су школски да прекрше неколико закона, због чега сам поднео више кривичних пријава и приватних тужби. О томе нећу писати, то ћу на суду доказивати.
Да буде јасније колико сам крив, пре неколико дана, Апелациони суд у Београду потврдио је пресуду Вишег суда у Београду којом сам, као новинар и главни и одговорни уредник, оглашен кривим, јер сам са јасном назнаком извора на неколико места и без измењеног чак и једног зареза, пренео туђ текст у којем се имплицира непријављена имовина једног од високих функционера Демократске странке. Аутор текста и медиј чији је текст у оригиналу нису ни тужени.
Одмах сам функционеру ДС уплатио досуђених 50.000 динара, десети део од траженог за претпљену бол и штету нанету његовом васколиком угледу. А и ако нема тај стан у Лондону, ово нек му буде за почетак, да му се посрећи.
А пре пар година, Виши суд у Панчеву, после две осуђујуће пресуде Основног суда у Вршцу, ослободио је тужену, високу функционерку Демократске странке, која ме је јавно назвала “највећим новинарским шљамом у јужном Банату” и тиме изазвала реакцију јавности. НДНВ ју је напрасно направио новинарком, па је суд мирне душе у образложењу навео да је реч о “колегијалној критици” и да то што је написала није погрдно. Наравно, мени је наложено да платим судске трошкове.
И да не заборавим, пре пет година, док сам био на новинарском задатку, симпатизер опозиције је на мене намерно налетео камионетом, што је и признао у тужилачкој истрази. На моју срећу, није ме убио или изломио. Али је кажњен. Новчано. Хуманитарно. Опортунитет.
