ДОС је у српско правосуђе, у чувеној реформи 2009, убацио 870 "својих" судија послушника!?

– Шта се радило тада, сазнали смо тек после промене власти 2012. – тврди саговорник Ембарга из редова правосуђа. – У неким „државним фиокама“ су затечени спискови судија и тужилаца за реизбор 2009. и поред њихових имена су стајале белешке о томе ко за њих (или против њих) интервенише! Тако се појављују имена тајкуна. Ово је, могло би се рећи, сасвим разумљиво и очекивано, имајући у виду чињеницу да тајкуни који су путем пљачкашких приватизација приграбили највећи део државних ресурса, имају несумњив интерес да стечено богатство заштите!? А та заштита превасходно укључују судску заштиту – као последњу брану од незаконитости.

Ово је нарочито било било битно у погледу избора судија привредних судова, као и председника тих судова, али и оних који раде са кривичним предметима.

– Зато, не изненађује ток суђења М.М.-у поводом оптужнице „за пљачку путарских предузећа“, а нарочито одлука Апелационог суда из септембра 2017. – којом се поништава одлука Специјалног суда којом је он осуђен на 5 год затвора!?

Наравно да судство није довољно за све маневре превејаних ликова увек спремних да отму од буџета… Превасходно су за то били потребни закони – као оквир који омогућава такве махинације – а зато је ту била увек спремна скупштинска већина која је прописе кројила и усвајала управо по мери одела од најскупљих штофова и њихових поносних власника.

– Не чуди чињеница да је М.М. годинама био финансијер не само „домаћих“ кројача, већ и многих прозападно оријентисаних странака и разних организација – које су увек прискакале у помоћ ако неко баш није добро разумео градиво на домаћем терену. ДС је био увек отворен за сарадњу са „нашим уништитељима“, па не чуди ни чињеница да је током суђења М.М.-у призивана и помоћ „холандских стручњака“ који су наводно требали „да контролишу случај Мишковић“. Ово наравно, није притисак на правосуђе. „Легитимно“ је у оквиру преговарачког процеса са ЕУ и поглавља 23. – копља су се ломила око прописа везаних за односе са Краљевином Холандијом и прописа који не дозвољавају „двоструко опорезивање“, а исти прописи важе и у односу са Кипром! –„Случајно“ спорне компаније М.М. су управо имале везе са компанијама са Холандских Антила и Кипра…

Онима које ово није баш најјасније саветујемо, да само прате ко критикује из све снаге тај процес у јавности, па ће му све бити јасно!? Дакле, тајкун је законе кројио, политичаре куповао, а судије су ти исти политичари што наградама, што претњама, контролисали. И систем функционише. И сада.

– У време о коме говоримо, уведено је правило да се судије приликом првог избора бирају на трогодишњи мандат – тако да од 2.400 судија колико их је било до реизбора, њих 870 тај реизбор није прошло, али је зато изабрано управо толико нових „трогодаца“ – како су били названи у судијским круговима – тврди саговорник Ембарга из правосуђа. – Тако је ДОС добио 870 „својих“ нових судија, који су СВИ после изабрани на стални мандат – услед једне „омашке“: наиме, да би после три године били бирани на стални мандат, било је потребно да њихов рад буде оцењен, али како је „случајно“ било „заборављено“ да се пропишу критеријуми за оцењивање њиховог рада, сви су крајем 2012. изабрани на стални мандат и тако постали „стална судијска поставка“!

И они су сигурно веома захвални својим предлагачима? А, како и не би? Задужени знају да дуг морају кад тад одужити (одсудити)… Ко су те судије? Довољно је прибавити списак тих првих „трогодаца“, па се лако може утврдити која су то имена….

– О самој „реформи“ правосуђа и реизбору, већ је све свима добро познато, како су скоро све разрешене судије касније враћене у систем и да је буџет дебело коштала та авантура! Али, циљ „жуте хоботнице“ је постигнут – „своје“ судије су убачене у систем и ту су до данашњег дана.
Интересантна је и чињеница да је један број судија отишао у адвокатуру и да су се почели итензивно бавити полиитком. Пример Владимира Вучинића, бившег судије Специјалног суда (који је судио чувени случај „Мишковић“ и вратио му пасош!?), који одлази у адвокатуру и одмах се страначки активира и постаје члан председништа Народне странке, Вука Јеремића. Значи ли то, да је он политички „нагињао на ту страну“ и док је „делио правду“? Тешко је поверовати да му је тек у адвокатури прорадио „политички ген“?

– О томе колико пристрасности и дуплих стандарда показују и сада актуелне судије, илуструје и изјава судије Апелационог суда Миодрага Мајића – који у интервјуу на Н1 недавно изјављује: „Верујем да се судије плаше, живе у различитим страховима, не могу не живети у страху ако видимо у колико случајева су непослушности довели до негативних исхода по њихове колеге“. При том, никада нисмо чули ни сличну изјаву од истог човека, када се дешава реизбор 2009., у коме он напредује!?

Случај судије Драгане Бољевић („Најевропљанке“) је добро познат, као и чињеница да је управо захваљујући промени политичких актера после 2012. враћена на судијску функцију.

– На Н1 у емисији „Дан уживо“ Драгана Бољевић изјављује: „Када би се држава прва понашала у складу са владавином права, а када то кажем мислим, пре свега на политичаре и институције којима управљају, стање би било много боље“. То је ваљда она иста држава која је омогућила повратак нереизабраних судија у систем. Јер, никада не треба заборавити чињеницу да су чланови и Високог савета судства и Државног већа тужилаца тек у другој половини 2012. (тек после промене власти) доживели „просветљење“ па су отпочели процес враћања судија у систем.

Овим се заокружује прича о спрези тада актуелне политике, тајкуна и правосуђа. Али остаје једна жива тема: Зашто су проверено „жуте“ судије напредовале и после 2012. и зашто су и данас први на листама за напредовање? Да ли стварно нема бољих или су пипци окореле хоботнице неуништиви? Одговоре ћемо потражити у наредном периоду у наставку серијала о дебаклу српског правосуђа…