Ђурић: "Поноша се стиде и људи са којима је сарађивао"

- У још једној својој срамној изјави дезертер Здравко Понош пошао је од себе - па му је на памети џепарење и отимање. Оно што је одувек и једино у његовој сфери интересовања. Подсвест је чудо.

Отимао је од сопственог народа, кад год му се за то указала прилика. Ојадио је све чега се дотакао.

Дао је себи за право да коментарише баш оно по чему се људи са злокобним страхом сећају њега и свих његових партнера: периода када су стављали катанце на улазним вратима фабрика, а читаве породице на улици.

Није му на памет пало да буде уз српску нејач, коју је оставио на милост и немилост.

Није му на памет пало да буде уз свој народ у родном Книну када је тај исти народ трпео највеће муке, већ је исте посматрао из топле собе у Београду.

Стиде га се чак и људи са којима је сарађивао: не називају га колегом, већ "млађим референтом".

Западне амбасаде су се хвалиле чињеницом да су у срцу реформе система одбране имале - баш њега.

Не само да је урнисао нашу војску: кадровски и технички, већ је наредио укидање онога на шта је наша војска била најпогоднија: 63. падобранску и 72. бригаду за специјалне операције војске Србије, непосредно након консултација у једној од западних амбасада у Београду.

Зато је данас најпоноснији на титулу Нато генерала коју носи.

Како образа нема - и не чуди.

Било је на овом свету разног политичког, моралног и људског шкарта - али оваквог, какав је Здравко Понош, тешко да ће поново бити - наводи се у саопштењу потпредседнице Главног одбора Српске напредне странке.