САД СВА СРБИЈА ТРЕБА ДА СТАНЕ ИЗА ВУЧИЋА: Ево и због чега
Србија пролази кроз кокузна времена, разапета између Запада и Москве.
Дођу тако тешка времена, најчешће ратна или предратна, кад народи и нације морају да се уједине и стану иза свог руководства, иза свог владара. Без обзира на све међусобне политичке и друге разлике и несугласице. Јер је то највиши национални и државни интерес.
ДАНАС ВАЖАН САСТАНАК: Вучић ће разговарати са Шаленбергом
ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ ПОНОВО ОБЈАВИО СРЕЋНЕ ВЕСТИ: Проглашен други победник фото конкурса "Наша најлепша Србија" (ФОТО)
"ШОЛЦ НЕМА ИНСТРУМЕНТ ДА КОНТРОЛИШЕ ВУЧИЋА" Хрватски медији брује о посети немачког канцелара, Србија је ГЛАВНА ТЕМА
Србија сад пролази кроз то конкузно време. Разапета између Запада и Москве. Изложена отвореним притисцима и лепо упакованим уценама. Са обе стране. Од одговора на те притиске зависи будућност Србије. И због тога све патриотске снаге, сви они који Србију доживљавају као своју домовину, у овом тренутку треба да подрже председника Србије и његову крајње разумну и одговорну политику.
Ово бих мислио и јавно написао без обзира ко да је председник Србије. Важно је само да је изабран вољом народа. А разлог више да та подршка садашњем председнику буде снажна и свенародна јесте то што Александар Вучић, објективно гледано, за сада, одлично балансира у међународним односима и вероватно на најбољи могући начин брани интересе Србије.
Програм који је изложио 31. маја у Скупштини Србије, на почетку другог председничког мандата, је од свих објективних политичара, медија и аналитичара, како у Србији, тако и у иностранству, оцењен као идеална средина између жеља и могућности. Између непоколебљивог опредељења да се очувају национални интереси и независност земље, али да се не угрозе њен економски развој и међународни положај.
Само слога Србина спашава је вероватно најчешће изговорена парола у српском народу у последњих неколико деценија. Лака је за памћење и лепо звучи. Ево прилике да Срби, од „обичних“ грађана, преко јавних личности, до лидера опозиционих политичких партија, а нема га ко се том паролом није поштапао, покажу да то за њих није само отрцана политичка фраза већ лично определење.
Запад врши све већи притисак да се Србија придружи њиховим санкцијама Русији. Москва изјављује да и не помишља да то може да се догоди. Запад и муслимани гледају да искористе незавидну ситуацију у којој се Србија налази и некако придаве Милорада
Додика и Републику Српску. Власти у Приштини, опет уз помоћ Вашингтона, Берлина, Лондона и Брисела покушавају да поентирају и некако заокруже своју фелеричну државност.
У таквим околностима Вучићу и његовим сарадницима није ни мало лако наћи најмање лоше решење по Србију. То ти је као ход по оштрици ножа у оној приповетци Иве Андрића. Ако превагнеш на једну или другу страну, награбусио си. Ако наставиш да шеташ по оштрици ножа, опет си награбусио.
Поједини Вучићеви политички противници овај европски џумбус виде као шансу да доакају Вучићу. Као да је у питању Вучић. Није. У питању је Србија. Бес Запада због неувођења или бес Русије због увођења санкција неће погодити само Вучића, њега и понајмање, већ све нас. Све грађане Србије. Звучи популистички али је тако.
Ако у бодењу између Русије и Запада, између Јаблана и Рудоње, као у чувеној приповетци Петра Кочића, награбуси Вучић, награбусили су и Ђилас, и Дачић, и Милица заветница и онај падобранац из ДСС, и свезнајући доктор Несторовић, и Суљо из Пазара и Хусни из Великог Трновца.
Ако рат у Украјини потраје, а потрајаће, ако се антируска хистерија на Западу настави, а биће све већа, а Вучић, захваљујући свом трговачком таленту, смислу за политички велеслалом и лудој срећи, успе да избегне увођење санкција Русији, треба га подржати. Свако ко има зрно памети и коме је до интереса Србије. Што та подршка буде већа, масовнија, љутња и реакција Запада биће блаже.
Ако Вучић и његови сарадници процене да је, без обзира на љубав, братство јединство, Јесењина, Ану Карењину, Николаја Романова и грофа Вронског, мање зло да Србија уведе (бар неке) санкције Русији, треба их подржати. Што та подршка буде већа, масовнија, љутња и реакције Москве биће блаже.
Ствари тако стоје. Па коме се свиђало, свиђало.
