Бранио је српско подземље, а сада Зорана Марјановића: Делибашић открива непознате детаље своје каријере

На штанду портала SrbijaDanas.com на Сајму информисања, комуникација и маркетинга разговарали смо са Вељком Делибашићем, познатим српским адвокатом, који је један од адвоката Зорана Марјановића. Са њим смо разговарали о његовој каријери, најинтересантнијим случајевима, али и о убиству певачице Јелене Марјановић, као и одбрани њеног супруга који се сумњичи да је починио ово кривично дело.

Ни један случај не бих могао издвојити као посебан и најзанимљивији. Мени су сви случајеви потпуно једнаки. Сваки човек који дође код мене има свој проблем. Сваком клијенту је његов проблем највећи и ја га тако и прихватам. Свим предметима приступам са подједнаком пажњом и прихватам их са једнаком одговорношћу.

По Кодексу професионалне етике дужан сам да прихватим одбрану сваког клијента. Ко год ми се обрати морам прихватити ту одбрану. На сву срећу, до сада никада нисам бранио никога ко је био окривљен за кривично дело силовање и за трговину људима ради експлоатације проституције, и готово сам сигуран да у каријери нећу имати такав предмет. 

Све су то били велики, крупни и значајни предмети и наравно да су за мене представљали велики изазов. Најтежи предмети су ми били управо одбрана Добросава Гаврића и Андрије Драшковића зато што је то било на самом почетку моје каријере, па је ту увек постојала дилема да ли уопште имам довољно искуства да их браним. Мало сам имао трему од тих случајева, али испоставило се да је можда управо то моје неискуство допринело да се много више посветим предмету и да надоместим недостатак искуства, тако да су на крају то испали добри случајеви. 

Постоји неколико података који нису познати јавности, али не могу вам их сада открити, имајући у виду одлуку Стразбура, да једног дана када се Гаврић врати у Србију, тај поступак треба поновити. Надам се да ћемо у том поновљеном поступку сазнати праву истину о убиству Аркана.

Србија је од Јужноафричке Републике тражила његову екстрадицију. Добросав Гаврић је поднео захтев за азил, али још увек није одлучено о том захтеву. Он се нада да до изручења неће доћи, али ако га једног дана ипак изруче, очекујемо ново суђење. Много тога што се о овом случају писало јесте истина, али је много тога и остало неоткривено. 

Нико ми никада није претио, и никада нисам страховао за своју безбедност. Верујте ми да адвокат који страхује не може квалитетно обављати свој посао. Моја књига се и зове "Титула адвокат одузима ми право на страх".

Мој уважени колега и велики пријатељ, Никола Думнић, ангажован је за браниоца Зорана Марјановића. Он ме је позвао и замолио да се прикључим тиму одбране, што сам ја са задовољством прихватио имајући у виду да заједно са Николом браним и у многим другим предметима и да сјајно сарађујемо. Једном речју, одбрана је мој посао.

Више пута сам рекао да не постоји ниједан једини доказ да је Зоран Марјановић умешан у убиство Јелене Марјановић. Претпоставка је да је кривични поступак покренут и да је њему одређен притвор због притиска јавности, односно због медија који о томе извештавају на спектакуларан начин, на бази нетачних или измишљених информација.

С обзиром на медијски притисак и комплетну хајку која се води против њега, очекујем да ћемо морати да прођемо комплетан кривични поступак. Дакле да ће након истраге бити главни претрес, и да ће након главног претреса бити изречена ослобађајућа пресуда и тиме ће бити завршена Зоранова агонија.

Све што је господин Шипка изнео је измишљотина и нема везе са истином. Не постоји ниједна ставка заснована на материјалним доказима који се налазе у предмету. 

То су бесмислице и тиме се не бавим. Рекли су да је Јелена убијена дан раније, да је трчала лажна Јелена, да су променили паркет и плочице, да је Јеленино тело опрано у варикини... то су ноторне лажи. То су лажи смишљене да би се обмањивала јавност.

Наравно да може. Искрено, ја се тиме нећу бавити, али верујем да ће се једног дана моје колеге позабавити тиме. Никола Думнић и ја гледамо да окончамо кривични поступак, а након тога ће вероватно породица Марјановић потраживати своја права која су угрожена овим дешавањима.

Ја се не бих бавио тим случајем јер је у то укључен Центар за социјални рад, који ће донети крајњи суд о њеној судбини. Јана се тренутно налази у породици Марјановић са својим стрицем, стрином, бабом и дедом.

Нисам пратио дешавања на друштвеним мрежама, и нисам упућен у та дешавања. Уколико је она то урадила, ја такав чин апсолутно осуђујем. Она својим понашањем ни на који начин не може угрозити Зорана Марјановића што се тиче кривичног поступка, а то је једино у мом фокусу.

Права истина је да се тог дана Јелена чула са мајком три пута телефоном. Последњи пут је то било непосредно пре убиства. Истина је и да је њихова кума са њом разговарала преко телефона. Оно што су патолози и вештаци утврдили, и то патолог који је највећи стручњак у свету тренутно за ту област. Утврђено је да је Јелена убијена у каналу и да је смрт наступила ту. Такође, на Зорановој гардероби и обући нема ниједне једине капи крви, ни његове ни Јеленине, а чињенично је да је с обзиром на повреде које је Јелена имала, на извршиоцу морало да буде много крви, и то је најбољи доказ да Зоран нема никакве везе са убиством. На два метра од места где је пронађено Јеленино тело пронађен је отисак стопала за који је утврђено да не припада ниједном члану породице Марјановић. Претпоставка је да отисак припада извршиоцу. Још један доказ који је неопозив јесте да се на површини ноктију Јелене Марјановић налази ДНК материјал NN мушке особе која не припада породици Марјановић.

Велики сам оптимиста и очекујем да ће истина и правда победити, што значи да ће Зоран добити ослобађајућу пресуду.