ОГРОМАН НАПРЕДАК СРБИЈЕ У ПРОТЕКЛИХ ПЕТ ГОДИНА: Зашто је Вучићу народ указао поверење да води државу и у следећем мандату
Председник Србије Александар Вучић данас у 11 часова полаже заклетву у Народној скупштини за други председнички мандат.
На председничким изборима у априлу 2022. године председенички кандитат Александар Вучић остварио је историјску победу, која није забележена у модерној српској историји, освојивши 2.224.914 гласова, односно 58,59 одсто од укупних гласова изашлих бирача.
Народ је политици Александра Вучића указао апсолутно поверење да води државу и у наредном периоду. Препознати су конкретни резултати, марљивост и залагање да Србија буде боља и квалитетнија сваког дана.
Много тога урађено је у претходних пет година, у првом председничком мандату Вучића, а ово су само неки од резултата због којих је народ указао поверење актуелном председнику да настави да води државу у најтежем периоду од Другог светског рата, који је узрокован руско-украјинским сукобом и светском економском кризом.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2022/05/30/1_0.jpg?itok=C-PT7dKC)
Н1 КОНАЧНО ПРИЗНАО: Вучић склопио добар енергетски споразум са Русијом! (ФОТО)
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/04/17/51360177_10216455067361481_6889260613755731968_n.jpg?itok=t3x6_R7i)
"КАКВА РАДОСТ ЗА СРБИЈУ" Председник Вучић упутио честитке нашим златним момцима
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2022/05/30/collage_maker-30-may-2022-08.19-pm.jpg?itok=-7nIemZ8)
"ЗБОГ НАШЕ ДЕЦЕ ОВО ЋЕ БИТИ ПРВОКЛАСНА УСТАНОВА" Вучић открио када ће радови на "Тиршовој 2" бити готови
Инвестиције у путеве
У периоду од 2015. до 2020. године санирано је око 1.975,57 километара државних и 1.841,93 километара локалних путева, док је само у 2021. години урађено 547 километара локалних и 682 километра државних путева.
Један од најзначајнијих паневропских саобраћајних коридора, коридор 10, завршен је после 50 година.
Значај овог коридора огледа се у томе што његови краци пролазе кроз Србију и повезују је Аустрију, Мађарску, Словенију, Хрватску, Србију, Буграску, Северну Македонију и Грчку. Поред регионалне повезаности, овај коридор повезује и градове и општине у Србији као што су Ниш, Лесковац, Владичин Хан, Врање, Бујановац и Прешево.
Такође, овај коридор биће од великог значаја и за све инвеститоре који су спремни да улажу у нашу земљу, с обзиром на то да ће долазити због нижих транспортних трошкова. Поред тога, јужни крак овог значајног коридора пролази и кроз Грделичку клисуру, док источни крак иде у смеру према бугарској граници што представља додатни плус за развој индустрије и привреде и долазак нових инвеститора који ће нашим грађанима обезбедити нова радна места и веће плате.
Јужни крак почиње од Грабовнице и иде до границе са Северном Македонијом, укупне је дужине 95,7 км, док је источни крак Коридора 10, односно комплетан аутопут од Ниша до границе са Бугарском, у укупној дужини од 87 км. На целом источном краку од Ниша до Димитровграда урађено је 87 мостова, пет тунела (Банцарево, Сопот, Сарлах, Пржојна падина, Прогон, чија је укупна дужина 2,6 километара), пет саобраћајних петљи, 12,5 милиона кубних метара ископа, насипа од 9,5 милиона метара кубних материјала и приближно 780.000 тона асфалта.
Ових 813 километара потпуно завршеног аутопута кроз нашу земљу променило је Србију, показало да се пројекти завршавају до краја, али, што је најважније, повезало људе, градове и учинило нам свима живот лакшим.
Поред горе наведених предности које доноси Коридор 10, важно је истаћи и то што је Коридор 10 најбезбеднији европски пут где је број кривичних дела смањен за 40 одсто. Разлог томе јесте унапређени систем безбедности у тунелима.
Аутопут "Милош Велики"
Ауто-пут "Милош Велики" повезује Београд са Чачком у дужини од 120 километара. Траса ауто-пута Е-763 је крак трансевропског ауто-пута који повезује његове главне правце од Гдањска до Атине и Истанбула са Јадранским морем и луком Бар. Повезује следеће градове и општине: Обреновац, Уб, Лајковац, Љиг, Рудник, Таково, Горњи Милановац и Прељину. Сурчинском саобраћајницом повезан је са Коридором 10 и Београдом.
Овај ауто-пут отворен је 2019. године. Завршетком и тог дела аутопута "Милош Велики" од Београда до Чачка се стиже за око сат времена. Ауто-пут има укупно 12 мостовских конструкција, распона од 11 до 1.581 метра, као и две велике петље Сурчин и Обреновац.
Модернизација железнице
У протекле 4 године великим напорима рађено је на реализацији пројеката модернизације железничке инфраструктуре вредних преко милијарду и по евра.
Србија је обезбедила 48 нових возова, 1 брзи, а ускоро стижу још 2 нова воза за брзине до 200км/сат.
Пуштањем у рад брзог воза "Соко" на релацији Београд - Нови Сад показало се колико се Србија брзо и активно модернизује из дана у дан.
Колико је овај пројекат значајан за нашу земљу, довољно говори податак да би се значајно брже стизало од Београда до Будимпеште, него од Будимпеште до Беча!
Побољшан квалитет здравствених услуга
Међу најзначајнијим пројектима који су спроведени у Србији од 2017. године јесу нове болнице које пружају квалитетније и најсавременије начине лечења.
У току су радови на изградњи те медицинске установе. Када је 1936. године грађена прва дечја клиника, то је био најзначајнији догађај у Европи, а данас изградњом нове болнице Србија ће успети да достигне ниво да наша дечја медицина буде на врху европског и регионалног здравственог система.
Нова клиника би требало да буде изграђена до 2024. године, на стогодишњицу оснивања педијатрије у Београду. "Тиршова 2" ће имати површину од 66.000 квадратних метара, од тога 40.000 медицинског простора, а осам најсавременијих операционих сала и интензивна нега 10.000 квадрата. Комплекс је пројектован за укупно 286 болничких кревета који ће бити распоређени у 154 собе.
У реконструкцију Клиничког центра Србије уложено је преко 200 милиона евра. Радови су почели пре три године, а нова зграда је завршена и званично отворена крајем фебруара ове године.
Реконструкција Клинике за интерне болести у Војводини завршена је у децембру 2020. године. Реч је о објекту укупне површине 5.100 квадратних метара чија је реконструкција износила 682,4 милиона динара.
У Општој болници Врбас у фебруару 2021. године завршена је реконструкција вредна 120 милиона динара.
Клиничко болнички центар Војводине у реконструктивним радовима је од краја 2020. године и у оквиру тих радова доградиће се ламела Б и Ц Ургентно дијагностичког центра, која обухвата површину већу од 33.000 хиљаде квадрата.
У реконструкцију Клиничког центра Србије уложено је преко 200 милиона евра. Радови су почели пре три године, а нова зграда је завршена и званично отворена крајем фебруара ове године.
Током 2017. године отворен је Клинички центар Ниш, реконструкција и изградња новог објекта коштала је 32 милиона евра, а укупна инвестиција била је 53 милиона евра. Клинички центар у Нишу има 50.000 квадрата, 38 клиника и 1.525 болничких постеља, што га чини другим највећим здравственим центром у Србији после Клиничког центра Србије. Једна зграда КЦ Ниш је реконструисана, а друга је направљена из темеља и има седам нивоа.
Ковид болница у Батајници
Изградња нове ковид болнице у Батајници, која је опремљена најсавременијом опремом, почела је 1. августа. Ова болница завршена је за само четири месеца. Неретко може да се чује да за њу говоре да је "свемирски брод" у поређењу са другим клиникама.
У болници има 930 места, од чега је око 680 места у јединицама полуинтезивне неге и 250 кревета за болеснике који ће се лечити на интезивној нези.
Председник Србије Александар Вучић је рекао да ће објекат бити мултифункционалан, да ће моћи да се користи и за друге намене, након завршетка епидемије корона вируса.
Ковид болница у Новом Саду
Србија је показала способност и прилагодљивост на кризу, на коју је била у стању брзо да одговори. За само четири месеца - у Новом Саду, на Мишелуку изграђена је ковид болница.
На 19.500 квадрата смештене су две операционе сале, ангио-сала, два рендгена, два скенера, одељења са ултразвуком, ендоскопија, лабораторија, пет амбуланти, осам дијализних места и први пут и банка крви.
Ковид болница у Крушевцу
Вучић је на отварању ковид болнице у Крушевцу рекао да она изграђена за четири месеца, у рекордном року, а да је опрема, међу којом је и 150 респиратора (high flow) и 57 покретних, коштала милијарду и 119 милиона динара, односно 9,5 милиона евра.
У њој има 493 болничких лежајева од чега је 150 на интензивној нези, и намењена је збрињавању пацијената из Расинског округа али и из других крајева, пре свега са Косова и Метохије.
Ово је списак свих здравствених установе у које је уложено и обновљено:
Одговор на ковид пандемију
Током претходне две године које су обележене пандемијом коронавируса, дипломатија председника Србије Александра Вучића је одиграла кључну улогу и допринела изузетно доброј борби против опаког вируса, као и у директном спашавању људских живота. Добрим дипломатским умећем председник Србије успео је да обезбеди лепезу вакцина за грађане Србије и то од пет различитих произвођача. У времену велике несташице и дефицита медицинске опреме и медицинских средстава, председник Србије је успео да добије значајне донације од Руске Федерације, Републике Кине, Уједињених Арапских Емирата, али и Европске уније.
На време су обезбеђени и респиратори и заштитне епидемиолошке маске, као и заштитне рукавице и одела за медицинско особље, а у помоћ су притекли и кинески тимови лекара који су у Србију дошли да помогну и обуче српске медицинаре да се што боље изборе за вирусном пошасти. Србија је била прва земља Европе која је на располагању имала две вакцине против коронавируса и то у милионским дозама произвођача Синофарм и Спутњик В.
Као и земља која је имала другу најбржу стопу вакцинације у Европи што су многе земље свете схватиле као одраз напретка Србије.
Раст плата и пензија
Пензије у Србији расту уназад неколико година и сваке године наши најстарији грађани добијају и бонус.
У Србији данас има око 1,7 милиона пензионера, а Република Србија сваке године издваја све више средстава намењених унапређењу друштвеног стандарда најстаријих и пензионера. Само у 2020. чак 14.200 корисника упућено је на бесплатну рехабилитацију, а на бањско и климатско лечење и опоравак у претходне 3 године – 1.476 особа.
Пензије су усклађиване са економским могућностима и у неколико наврата свим пензионерима исплаћена је једнократна помоћ: четири пута по 5.000, једном 3.000 динара, и 4.000 динара у априлу 2020. године. Укупна помоћ пензионерима износи 27.000 динара.
Такође, у фебруару ове године исплаћена је још једна у низу помоћ пензионерима од 20.000 динара.
Закон о привременом смањењу пензија стављен је ван снаге. Пензионер који је 2012. године имао пензију од 20.000 динара, сада има 27.499 динара, док је некадашњих 30.000 динара сада 39.284 динара.
Поред тога, најављено је и повећање примања за најстарије грађане. Тако би просечна пензија до 2025. године у Србији требало да достигне чак 440 евра.
Никад бржи раст Србије
У протеклом периоду привреда Републике Србије је једна од најбрже растућих у Европи. Чак и у времену кризе, коју многи већ оцењују као највећу од краја Другог светског рата, забележене су високе стопе раста.
Предуслови за ове историјске резултате створени су тешким реформама које се спроводе претходних година. Србија је данас финансијски консолидована држава, са стабилним јавним финансијама, контролисаним јавним дугом и дугорочно стабилним и одрживим привредним растом.
Србија је успела да, упркос свим мерама за ублажавање последица пандемије и никад већим капиталним издвајањима, задржи јавни дуг на крају 2020. на 58,2% БДП, остављајући иза себе државе попут Белгије, Ирске, Немачке, Шпаније, Италије итд.
Изузетни резултати чак и у времену кризе
Високе стопе раста које наша држава константно остварује, резултат су тешких реформи које су спроведене. Србија ће у 2022. годину ући као "најбоља у Европи" са кумулативних 6,7 одсто економског раста и са око 50 одсто учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу.
У децембру прошле године просечна плата износила је више од 600 евра, а планови за 2026. годину јесу још веће плате и пензије, као и просечна плата од чак 1000 евра.
Активним, брзим и економским мерама држава је успела да одржи привреду, а то што је Србија прва у стопи раста економије у Европи у доба највеће кризе, показује колико је светла и озбиљна будућност наше државе.
Поред многих других, представљамо вам два најважнија економска успеха Републике Србије:
Незапосленост на историјском минимум: Проценат незапослених сведен на 9%
Отварањем великог броја радних места, борбом против рада на црно и другим системским реформама које су спроведене у последњих 9 година, Србија је успела да у 2020. години незапосленост, која је 2012. године износила чак 25,5%, сведе на историјски минимум од 9%.
Брига о грађанима у време пандемије
Држава је дала ефикасан одговор на кризу изазвану пандемијом коронавируса. Економске мере су имале два циља: очување запослености и помоћ предузетницима и пензионерима.
Неке од њих су:
Дозвољен је застој у отплати (мораторијум) дужницима на отплату кредита, као и обавеза по основу финансијског лизинга, не краћи од 90 дана или од трајања вандредног стања. Дужници нису платили никакву накнаду трошкова за коришћење ове могућности.
100€ помоћи пунолетним грађанима Србије, незапосленима ОД 60€, као и додатних 27.000 динара помоћ пензионерима.
Једна од најзначајних јесте била и 10.000 динара свим здравственим радницима
У новембру 2020. године исплаћена је једнократна новчана стимулација од 10.000 динара свим здравственим радницима. За то је Репулика Србија из буџета издвојила око 13 милиона евра. Стимулацију је добило 130.000 људи запослених у здравственој служби од којих је 120.000 здравствених радника.
Трећи пакет помоћи директна подршка привреди од 1,3% БДП И грађанима ОД 1,2%, као и помоћ од 60€ свим грађанима Србије.
Поред опште помоћи привреди, предвиђена је и додатна помоћ од 8,3 милијарде посебно угроженим секторима (угоститељство, аутобуски превоз, одређени сегмент хотелијерства, туристички сектор). Поред директне помоћи, обезбеђена су и средства за додатну ликвидност привреди у износу од 500 милиона евра.
ДОДАТНА ПОМОЋ ДРЖАВЕ У 2021. ГОДИНИ
Незапослени су у јуну добили су још 60 евра, а пензионери су у септембру добили помоћ од додатних 50 евра.
Као и 3.000 динара у жељи да се што пре развије колективни имунитет и да што већи број грађана прими вакцину против коронавируса, награђени су сви који су примили макар једну дозу вакцине.
Влада је усвојила закључак којим је за 2.353 самостална уметника опредељена помоћ од по 30.000 динара за три месеца – март, април и мај 2020.
НОВЧАНЕ ПОМОЋИ НАСТАВИЛЕ СУ СЕ И У 2022. ГОДИНИ
Свима који имају између 16 и 29 година, а пријавили су се за новчану помоћ у периоду од 15. до 30. јануара 2022. године, исплаћено је 100 евра.
Такође у фебруару, пензионерима је исплаћено 20.000 динара
Импозантан развој београдске културе
Почетком прошле године, отворен је свечано реконструисани Савски Трг у Београду као и Споменик Стефану Немањи.
Пажљивом реконструкцијом очувани су сви историјски слојеви који овом делу града дају аутентичност, а трг је добио потпуно нов изглед и пешачку зону од 20.000 квадратних метара. Трг краси и 300 стабала, па је уз Савски парк и дрвореде дуж улица у Белграде Waterfont-u, плато испред зграде некадашње Железничке станице постао нова зелена зона у овом делу престонице.
Споменик Стефану Немањи, дело руског уметника, вајара и скулптора Александра Јулијановича Рукавишњикова, уједно је и први споменик у Србији подигнут оснивачу српске државе, висок је 23 метра и тежак више од 60 тона.
Разлика у односу на некадашњи изглед Савског Трга је енормна, а његовом реконструкцијом овај део Београда је постао савременији, уређенији и омиљено место сусрета. Туристи сада имају и повод више да посете Београд.
Углед Србије све већи
Србија је земља са дугом дипломатском традицијом и то је одувек познати начин остваривања бенефита за целокупно грађанство и државу.
Број земаља које уважавају српско мишљење и народ увећава се из дана у дан. Наша земља је показала да има људе који својим професионалним и личним квалитетима испуњавају захтеве потребне за достојно представљање и заштиту наших интереса у најважнијим светским центрима.
Председник Србије Александар Вучић успео је својим дипломатским сусретима да обезбеди многобројне стране инвестиције за нашу земљу, али и вишебројне бенефите за грађане.
Ово су неки од пројеката који је Србија остварила са другим државама:
Отворени Балкан – пројекат за бољу будућност Србије и региона: Србија, Северна Македонија и Албанија за јединствено тржиште, захваљујући мањим трошковима преласка границе, бржем протоку робе, услуга, капитала и становништва, омогућиће бржи економски развој. Овим договором предвиђена је и сарадња јединица све три земље у случају природних непогода.
У складу са Регионалним споразумом о ромингу, укинут је роминг на подручју Србије, Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Косова и Метохије. Позиве, СМС и интернет саобраћај грађани плаћају по цени својих матичних оператора, без обзира у којој се од ових земаља налазе.
Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније и њених држава чланица – Русије, Казахстана, Белорусије, Јерменије и Киргиске републике – један је од најважнијих споразума о слободној трговини који је Република Србија закључила у претходном периоду. Његова примена значајно повећава извоз српске робе на тржиште ЕАЕУ, чиме се доприноси даљем јачању извозних потенцијала Србије и укупном економском развоју.