ЕВО КАКО ЈЕ ЗУКОРЛИЋ ГОВОРИО ПРЕ САМО ПАР МЕСЕЦИ "Датум моје смрти је већ одређен"
Муамер Зукорлић, потпредседник Народне скупштине Републике Србије, председник и главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији, преминуо је данас, у 51. години.
Према незваничним информацијама медија, Зукорлићу је изненада позлило док је пио кафу на Факултету за исламске студије, где је предавао, а издахнуо је на путу до болнице, у возилу Хитне помоћи. Реанимација је покушана на лицу места, али нажалост, смрт је констатована пре сат времена.
Ко је био Муамер Зукорлић: Председник странке и муфтија
Зукорлићу позлило док је држао предавање на факултету: Покушана реанимација, али безуспешно - ово су детаљи смрти
Према незваничним информацијама, муфтија је преминуо због компликација са тромбом.
Зукорлић је рођен 15. фебруара 1970. године у Орљу покрај Тутина. Дуго времена је био водећи верски ауторитет у Рашкој. Пре две године био је и кандидат за реису-л-улему Сламске заједнице БиХ, када је на изборима изгубио од Хусеина ефендије Кавазовића.
Некада главни муфтија Исламске заједнице у Србији је пре само пар месеци овако говорио о свом животу. Тако се једном приликом осврнуо и на исламски празник, Рамазански Бајрам.
- Никада не користим ту формулацију - онима који славе. Када честитам Бајрам онда кажем - честитам припадницима ислама или свим муслиманима. С друге стране, сам појам слављења није везан за сваку пригоду. Неки верски датуми се не славе него се духовно обележавају на другачији начин. Зато тај појам славељења некада може бити споран, и нема потребе да се убацује.
Када честитамо празник ми исказујемо врсту поштовања, колико нам недостаје суштинско поштовање међу нама?
- То је само један од церемонијалних облика међусобног поштовања. Ако то сведемо само на празнике, знаменитости и честитке онда се бојим да нисмо постигли поштовање. Поштовање је оно што се пре свега доказује и потврђује у свакодневној комуникацији, доброчинству, разумевању.
- Потребно је познавање, тачније упознавање. Оно може бити кроз неки облик образовања али може бити кроз непосредну комуникацију. Истина је да су већина неспоразума, сукоба и разних других сударања и мимоилажења заправо базирани на међусобном непознавању.
Непознавање другога ствара предрасуде. Предрасуде, или ставови засновани на предрасудама, су нешто што нас не доводи до истине. На томе се онда базира и крив закључак и криво понашање. Међусобно упознавање је једно од дубоких културно-цивилизацијских вредности и потреба. Различитост постаје предност када се упознате. Тиме се постиже динамика прожимања култура.
Прошло је 14 година од раскола у исламској заједници у Србији. Како сада гледате на то?
- Када је у питању угрожавање јединства исламске заједнице у Србији наравно да је ружно то што се десило 2007. године. Муслимани јесу имали тежак 20. век али се и поред свега није догодило насилно упадање у џамије и отимање џамија. Тада је 2007. пређена та црта. Ту политику је водио Коштуница а наставио Тадић. То највише боли. Да се то није десило ни овог другог не би било. Сваки систем, па тако и верски, некада наиђе на кризу.
Кад смо код џамија - када сте последњи пут били овде у београдској Бајракли џамији?
"Нисам био од 2007."
Зашто то није Ваша џамија?
"Зато што нам је отета."
Неко Вам брани да уђете у њу?
- Не. Овде се ради о томе да су постављени илегални имами. Ти људи нису овлашћени да воде верске обреде у тим џамијама. Имамо званичну фетву која је издата 2007. године да за таквим имамима молитве нису исправне. И то је главни проблем.
Да разјаснимо - да ли верници могу да се моле у Бајракли џамији или не?
- Појединачне молитве да. Свако може да уђе и да се помоли Богу. Али за организоване молитве које предводи имам, да поједноставим, он нема лиценцу. Тако вам је и у СПЦ. Онај ко је рашчињен не може да држи службу. Може он то на дивље да ради, али то није признато и исправно.
Овако је одговорио да ли је икада страховао за свој живот:
- Разлика између кукавице и храброг човека није у томе да један има а други нема страх, већ у томе да је један одлучио да пред њим клекне а други да се избори са њим. А обојицу је страх. Одлучио сам да се не предам страху и нашао једну успешну формулу како да то учиним - пронашао сам вечи страх. Када пронађете већи страх, онај мањи нестаје. Као деца смо се грубо шалили па говорили - ако те боли прст, удариш се у главу и прст више не боли. Ја сам пронашао за мене један једини легитимни страх а то је страх од Бога.
Често је мој живот био угрожен. Имао сам и претње и непосредне покушаје ликвидације. Једном ми је чак и амабасадор једне муслиманске земље упозорио на то. Позвао ме је и рекао да има нешто важно да ми саопшти. Била је напета ситуација. Ушао сам у амбасаду и он ми је рекао - знаш ли шта ти се може десити.
- Знам. Најгоре што може да ми се деси је да изгубим главу.
- Е то.
Онда ме је убеђивао да то прихватим а онда сам му рекао:
- Видите Ваша екселенцијо мене јако боли то што сте ви као представник једне муслиманске земље, који сте требало да ме заштитите, пристали да будете гласник који ће да ми саопшти ову вест. Али имате један мали проблем - ја сам другачије васпитан. Мој тренутак смрти одређен пре мог рођења. То сам кроз веру научио. О томе одлучује исти онај који је одлучио да ја дођем на овај свет и зато не може ми бити то фактор на основу кога ћу ја променити став. Ја заправо могу само да бирам хоћу ли мојој деци оставити оца издајника или оца мученика.
- Шта си одлучио?, питао ме је.
- Одлучио сам да им оставим оца мученика.
Амбасадор је пребледео у том тренутку."
Ово је био његов одговор на питање да ли је нешто пропустио у животу као отац, син и супруг?
- Када одлучите да се борите за веће циљеве знајте да ћете платити цену. Ја сам највише пропустио да уживам са својом породицом и да они уживају са мном. Видите, хвала Богу, имам осморо деце. Ја дефинитивно нисам био неко ко ће их чувати али вам Бог, уз добар породичан амбијент, уз улогу мајке, пружи да сво моје осморо деце буду онако како можете да их замилите - и у школи и у понашању и у каријери. Ако се жртвујете из хуманих побуда за заједницу, народ, за добробит оних који нису у вашој породици, онда вам Бог то врати берићетом кроз вашу породицу. У мом случају се то потврдило.
