ОН ЋЕ ЗАМЕНИТИ МИРОСЛАВА ЛАЗАНСКОГ? Био је директор "Бежанијске косе", ко ће бити нови амбасадор Србије у РУСИЈИ?
Докторирао је у Београду на Медицинском факултету 1986. године.
Нови амбасадор Србије у Руској федерацији биће проф. др Момчило Бабић који је до сада на истој позицији службовао у Словачкој.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/12/15/pjimage.jpg?itok=HSv2H6ZY)
"ХВАЛА ЕВРОПО, ОВО ЈЕ ВЕЛИКИ КОРАК" Прекретница: Шта за Србију значи отварање КЛАСТЕРА ЧЕТИРИ?
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/12/15/pjimage_16.jpg?itok=NSW0iyGO)
"ПОЗДРАВИТЕ РАДНИКЕ КОЈУ СУ И НОЋАС И ПРЕКСИНОЋ ЦЕЛУ НОЋ РАДИЛИ" Огласио се Вучић: Одговорни ће сносити последице (ВИДЕО)
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/12/14/pjimage_15_0.jpg?itok=HrG-muBA)
"ТО СУ ТЕШКИ НАЦИОНАЛИСТИ" Радовановић срамно напао Додика - назвао га нацистом и фашистом (ВИДЕО)
Тиме ће после четири месеца од изненадне смрти Мирослава Лазанског бити попуњено упражњено место у изузетно важном дипломатском представништву наше државе. У званичној биографији Бабића наводи се да је један од најистакнутијих српских лекара.
Рођен је у Пећи, школовао се у Београду, где је завршио Медицински факултет, а магистрирао у Москви као стипендиста Светске здравствене организације на Међународном факултету здравствене заштите.
Докторирао је у Београду на Медицинском факултету 1986. године. Специјализацију из социјалне медицине завршио је на Медицинском факултету у српској престоници где је изабран за научног сарадника, а од 2000. године редовни је професор социјалне медицине.
Обављао је бројне стручне и друштвене дужности. Био је директор Сектора за развој Клиничког центра Србије, градски секретар за здравство у Скупштини града Београда, где је иницирао пројекат "Београд – здрав град".
Десет година је био на челу КБЦ "Бежанијска коса", био је помоћник министра здравља, као и директор Републичког фонда за здравствено осигурање.
Обављао је дужност председника Савета Универзитета у Београду. Више од две године провео је на студијским боравцима, посебно у Русији и САД: Универзитету Џон Хопкинс у Балтимору, Центру за контролу болести и превенцију у Атланти, Националном Институту за здравље у Бетесди (Мериленд), Универзитету Џорџ-Таун у Вашингтону, Каролинском Институту – Стокхолм, Лондонској школи хигијене и тропске медицине, Институту "Семашко" у Москви.
Успоставио је сарадњу са Раш Универзитетом у Чикагу, где су на усавршавања годинама упућивани лекари болнице којом је руководио.
Аутор је више од 250 научних и стручних радова објављених у страним и домаћим часописима и на конгресима, као и 24 стручно-научне медицинске књиге.
Био је оснивач и први председник Медицинског Академског Форума, удружења лекара академске провенијенције са седиштем у Београду, основаног 2002. године.