Европски парламент ВЕЋИНСКИ усвојио РЕЗОЛУЦИЈУ О СРБИЈИ!
Резолуција ”поздравља ангажовање и напредак Србије у процесу евроинтеграција”, а држава позива да у комуникацији са грађанима ”активно промивише своју ЕУ стратегију”
Европски парламент усвојио је данас Резлоуцију о Србији, којом се поздравља напредак Србије на путу евроинтеграција, даје подршка за нове кораке ка чланству у ЕУ и наводе приоритети реформског процеса.
ВУЧИЋ У ДЕБЕЉАЧИ: Тибор Церна је урадио нешто што прави разлику између човека и јунака
Председник Вучић примио данас амбасадорку Француске Кристин Моро у опроштајну посету!
Европски парламент је на пленарном заседању у Стразбуру великом већином гласова - 524 гласа за од присутних 673 - усвојио Резолуцију о Србији. Резолуција ”поздравља ангажовање и напредак Србије у процесу евроинтеграција”, а држава позива да у комуникацији са грађанима ”активно промивише своју ЕУ стратегију”.
Евопски парламент поздравља отварање 8 поглавља у приступним преговорима и износи очекиваје о отварању нових поглавља са Србијом. Резолуцијом се и овога пута наглашава се да је примена реформи кључна за наставак европског пута Србије.
Поздравља се и генерално побољшање економске политике у земљи и напредак ка функционалној тржишној економији. Наглашава се важност средњих и малих предузећа у економији Србије и позива на ”даље побољшање пословног окружења” у земљи. И ове године Србија је од стране Европског парламента позвана да ”постепено усклађује своју спољну и безбедносну политику са политиком ЕУ, укључујући и политику према Русији. ”
Србија је похваљена за ”конструктиван и хуман однос” према мигрантима. Резолуција наглашава да је у Србији ”направљен напредак у области правосуђа”, али да ”независност правосуђа још није осигурана у пракси”. Такође се износи ”забринутост због недовољног напретка у борби против корупције”, а од Србије се тражи ”јасна политичка воља да се то питање реши”.
Европски парламент поздравља ”активну улогу Србије у међународноји и региноланој полицијског и правосудној сарадњи” као и напредак у броби против организованог криминала и тероризма. Резолуција наглашава важност независних регулаторних тела у земљи као што су институција омбудсмана, повереника за информације од јавног значаја и Агенција за борбу против корупције.
Од Србије се тражи даље залагање на заштити припадника рањивих група као што су Роми, особе са инвалидитетом, ЛГБТ популација, мигранти и затвореници. Једина област за коју у Европском парламенту кажу да нема напретка јесте слобода изражавања и присуство самоцензуре у медијима у Србији. Од власти у Србији се тражи да осигурају и примену закона о заштити мањина.
Војводина се помиње као део Србије који је ”одржао висок степен заштите мањина”. Истворемно Европски парламент поручује да ” аутономија Војводине не сме бити ослабљена”. Резолуцијом Европског парламента похваљен је ”конструктиван приступ Србије билатералним односима у региону, било да су у питању земље на путу ка ЕУ или чланице ЕУ”.
Од Србије је и овога пута затражена пуна сарадња са Трибуналом у Хагу, а као једна од кључних приоритета евроинтеграција Србије наводи се нормализација односа са Косовом и ”пуна примена” договореног у дијалогу Београда и Приштине, укључујући и ”питање Заједнице српских општина”.
Две стране се позивају да дефинишу ”нове теме разговора у оквиру дијалога, у циљу бољег живота грађана и свеукупне нормализације односа”.
Овогодишња Резолуција о Србији бележи и забринутост Европског парламента због тензија између Србије и Косова са почетка године, а две стране су позване да се уздрже од акција које би могле да угрозе постигнути напредак у дијалогу.
Ова Резолуција за основу је имала извештај известиоца Европског парламента Дејвида Мекалистера о напретку Србије у 2016. години. Након подношења 325 амандмана усаглашени текст нацрта Резолуције усвојен је крајем фебруара на Спољнополитичком одбору Европског парламента. Финално изгласавање Резолуције одлагано је два пута- прво због председничких избора у Србији, а затим и због ванредних парламентарних избора на Косову.
Европски парламент годишње усваја резолуције о напретку свих земаља које су у процесу приступања ЕУ. Ове резолуције нису обавезујућег карактера, али имају тежину политичке препоруке једне од три најзначајније институције ЕУ.
