Феномен: Опозициона промена фокуса

Опозиција излази на улице, тражи промену власти путем насиља, руши, вређа, уништава престоницу паралелно у истој години износећи нетачне тврдње да је дошло до крађе избора. И то изгледа ни мање ни више него два пута. Јер опозиција убедљиво губи и 17. децембра 2023. године и 2. јуна 2024. године на изборима. Не мења се ништа. И даље нико од њихових лидера није изашао са идејом и планом, програмом или именом својих колега који их препоручују. 

Али мења се фокус опозиције. На улици остају све време, само разлоге због чега су ту мењају. Онако, без реда и плана, баш каква им је и назови политика. Није важно зашто, коме се гура на тај начин прст у око, да ли се разбија и вређа, да ли на тај начин страдају невини и постају таргетирани због континуитета ширења мржње и панике путем друштвених мрежа, на којима данас може да напише ко шта хоће иза правог или лажног профила. "Одболовали" су преко ноћи невино страдале. 

Променили су поново фокус. Ископавање литијума, хајдемо на улице. Наједном преко ноћи активирају тему актуелну у српском друштву већ више од 20 година. Али по моделу: "док не буде нешто друго може и то да послужи". Иако је исти тај лидер опозиције и неко ко је већ био у власти, Драган Ђилас, здушно подржавао овај српски потенцијал акцентујући колико је то развојна шанса за Србију. Била некада развојна шанса за Србију, па постала развојна шанса за протесте. 

Стручњаци из свих тема, до јуче велики еколози одједном постају архитекте и борци за очување старог Савског моста. Пуштен у рад 1942. године није важно да ли је безбедан, али што да се не злоупотреби, па нека литијум буде мало по страни док је опозиција на пунктовима око моста, шетајући и затварајући га и правећи нове немире. И опет промена фокуса. Трагедија у Новом Саду, у фиоку ставља и литијум и мост и страдале у основној школи и Младеновцу и изборе. 

Сигурно је њима теже од породица које су изгубиле најмилије и који их још нису ни испратили на начин и у миру како доликује. А и што да се не брани мост стар 82 године, а напада власт за урушавање надстрешнице која је саграђена 1960-их година. Као да су цемент ручно мешали и надстрешницу лично градили представници ове или било које власти пре ње.

Дакле, више се и губи број промена фокуса, тема у које се опозиција разуме, захтева који се мењају сходно ономе што им је тренутно актуелно. Али мењајући те исте поменуте фокусе, преко ноћи забораве оно због чега су се до јуче до сржи залагали. И тако у круг. Гледају, чекају, вребају, искоришћавају. 

Примете или смисле шта може да буде и онда, хајдемо, окупљајте се. Није важно кога боли, коме је тешко, што постоје они који су позвани и који легитимно испитују све што се догађа у друштву, опозиција мисли да може правду да преузима у своје руке, да упире прсте, да хрли ка фотељама преко трагедија и лажи. Данас Нови Сад. Онолико колико могу да исцрпе из овога. Јел сте приметили да се више ни литијум ни мост не спомињу? Ми јесмо. До следећег фокуса. Не зато што ће га бити, него зато што ће га смислити.