ГДЕ СУ ДАНАС ХАШКИ ОПТУЖЕНИЦИ: Неки су на доживотној робији, неки су "успешни бизнисмени", а неки су склопили "ПАКТ СА ЂАВОЛОМ"
Доживотне робије су такође, судећи према пресудама које је Хашки суд донео биле резервисане само за Србе, па ће тако укупно њих осморица остатак живота провести по најозлоглашенијим европским затворима.
Након пресуде генералу Ратку Младићу на доживотни затвор Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу полако завршава своју мисију. За нешто мање од три деценије постојања пред овим трибуналом због ратних злочина током деведесетих година осуђено је готово стотину особа, а ипак се чини да, након свега, једино што није задовољено је - правда.
Како другачије објаснити чињеницу да су, са једне стране, Срби осуђени на укупно 1.113 година затвора, велики број њих налази се на одслужењу вишедеценијских робија, док припадници друга два народа којима је суђено у Хагу, Хрвати и Бошњаци, нису осуђени ни за један злочин почињен над српским народом.
"СМРТ БОРИСУ ТАДИЋУ" У главним градовима освануле језиве ПРЕТЊЕ бившем председнику после пресуде Ратку Младићу (ФОТО)
ЗАСТАВА СА ЛИКОМ РАТКА МЛАДИЋА НА СПАСОВДАНСКОЈ ЛИТИЈИ: Београђани пружили подршку српском генералу (ФОТО)
ВИЗИЈА ВАШИНГТОНА ЗА ЗАПАДНИ БАЛКАН: Палмер коментарисао сценарио који су Амери скројили - притисци опасни, а још ће их бити
Доживотне робије су такође, судећи према пресудама које је Хашки суд донео биле резервисане само за Србе, па ће тако укупно њих осморица остатак живота провести по најозлоглашенијим европским затворима.
Хаг је одредио различите судбине за људе који су се појављивали пред овим трибиналом. Већина дане проводи у затворима широм Европе, од који ће многи тамо дочекати и онај судњи, неки су се направили "пакт са ђаволом", па сада слободно шетају, али обично по улицама скандинавских земаља, значајан број њих се после хашког стажа определио или вратио политичком, а они најсуровији злочинци, чији су сведоци мистериозно нестајали пред пут у Хаг, данас су утицајни политички лидери, угледни бизнисмени, у неким државама региона слављени како национални хероји о којима се снимају филмови.
Ово су судбине неких од најпознатијих привремених становника Шевенингена:
Ратко Младић
Ратко Младић, некадашњи начелник Главног штаба Војске Републике Српске недавно је је осуђен на доживотну робију по 10 од 11 тачака оптужнице пред Хашким трибуналом.
Оптужница против њега подигнута је 1995, а Младић је ухапшен у мају 2011, након 12 година скривања, у месту Лазарево и изручен Хагу.
Као врховни командант српских снага у Босни и Херцеговини Младић је оптужен за планирање, подстицање и наређивање свих злочина које су његови потчињени извршили.
Првостепено веће Хашког трибунала је у новембру 2017. године закључило да је Младић својим деловањем значајно допринео извршењу геноцида над босанским муслиманима у Сребреници, да је терорисао становништво Сарајева, да је наређивао узимање талаца...
Расправно веће недавно је у потпуности одбацило жалбу Младића на првостепену пресуду. Потврђена пресуда је одмах ступила на правну снагу. Младић има 78 година и остаће у хашком притвору до одлуке у којој држави ће служити доживотну казну робије.
Радован Караџић, први председник Републике Српске осуђен је пред Хашким трибуналом на казну доживотног затвора. Против њега је суд у Хагу подигао оптужницу 1995. године.
Готово деценију се налазио у бекству, све до 21. јула 2008. године када је ухапшен у Србији, где је живео под именом др Драган Дабић, бавио се надрилекарством и потпуно изменио физички изглед. Десетак дана касније изручен је трибуналу, а у процес који је трајао готово 10 година завршио се пресудом којој му је одређена доживотна робија.
У првостепеном поступку је осуђен на 40 година затвора, да би у жалбеном ова одлука била преиначана. Недавно је из притворске јединице у Шевенингену пребачен у у британски затвор на острву Вајт, на југу Енглеске.
Бвши генерал Војске Републике Српске Здравко Толимир осуђен је пред Хашким трибуналом на доживотну казну затвора 2015. године за злочине над муслиманима из Сребренице.
Толимир је ухапшен 31. маја 2007. године приликом преласка границе између Србије и Републике Српске.
Преминуо је 9. фебруара 2016. године у притворској јединици у Шевенингену.
На доживотне казне затвора осуђени су још и пуковник и начелник безбедности Главног Штаба ВРС Љубиша Беара, начелник безбедности Дринског корпуса Вујадин Поповић, командант Сарајевско-романијског корпуса Станислав Галић.
Лидер паравојне формације Бели орлови Милан Лукић, осуђен је пред Хашким трибуналом за злочине над муслиманима у и око Вишеграда од 1992. до 1994. године, на казну доживотног затвора, а саоптужени Средоје Лукић на 30 година затвора.
Готовина, Маркач, Чермак
Бившег хрватског генерала Анту Готовину, који је одговоран за убиство најмање 150 Срба и прогон њих више од 150.000 Хашки трибунал је, заједно са Младеном Маркачем и Иваном Чермаком, ослободио кривице.
Ttribunal га је неправоснажно осудио на 24 године робије, због злочина почињеним над Србима у Операцији Олуја 1995. године. Међутим, 16. новембра 2012. Жалбено веће Хашког трибунала га је ослободило свих оптужби због недоказане одговорности и истог дана пуштен је на слободу.
Злочини су почињени у оквиру тзв. заједничког злочиначког подухвата у ком су, сем Готовине, учествовали и хашки оптуженици, војни и полицијски генерали Иван Чермак и Младен Маркач, али и председник Фрањо Туђман и бројни неименовани функционери државног, војног и полицијског врха Хрватске.
Анте Готовина данас важи за "успешног предузетника" у Хрватској. Величају се његови пословни успеси, а аутори хвалоспева не обазиру се на његову злочиначку прошлост.
Бивши хашки оптуженик зарађује милионе евра на узгајању туне, а компанију "Пелагос нет" је волшебно отворио само седам дана након што је ослобођен из затвора у Шевенингену.
Рамуш Харадинај, бивши официр и вођа терористичке ОВК и актуелни лидер "Алијансе за будућност Косова", био оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине током рата на Косову и Метохији. Хашки трибунал је 2008. донео ослобађајућу пресуду. Косовска Скупштина га је 2017. године изабрала за премијера у Приштини, а 2019. поднео је оставку на ту фунцију.
Против њега су вођена два процеса (оптужен за ратне злочине почињене над српским цивилима и припадницима других неалбанаца, злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања), али је оба пута правоснажно ослобођен због недостатка доказа.
Међутим, проблем са тим доказима, заправо је проблем који од почетка прати "случај Харадинај", јер је разлог за њихов недостатак, заправо, и тај што је један број оних који је требало да сведоче против њега нестао. Неки нестали, неки су убијени, неки су страдали, а један број сведока се из процеса повукао због застрашивања.
Фатмир Љимај, још један је актуелни косовски политичар кога је Хаг ослободио одговорности. Био је члан десеточлане групе која је ослобођена оптужбе да су 1998. године починили злочин над цивилима и припадницима српске војске и полиције у селу Клечка код Суве Реке.
Насера Орића, бившег команданта тзв. Армије БиХ у Сребреници, Хашки трибунал ослободио је кривице за злочине над Србима у том граду 1992. - 1993. године. Хаг је преиначило првостепену пресуду, изречену у лето 2006, којом је Орић био проглашен кривим што није спречио злочине над Србима, на основу чега је био осуђен на две године затвора.
Орићеве снаге су крајем 1992. извеле више напада на села око Сребренице и Братунца.
Једна од најстравичнијих судбина везана је уз име Слободана Стојановића (11). Он се вратио у село како би спасао свог пса, али су га ухватили. Касније је пронађен са шест избијених зуба и разрезаним трбухом у облику крста, док су му руке биле одсечене до лаката.
Суђено му је и у БиХ, где је такође сва пута ослобођен оптужби за злочине над Србима 1992. на подручју Сребренице.
За злочине почињене током рата на Косову и Метохији пред Хашким трибуналом осуђени су српски генерали и политичари: Небојша Павковић, Никола Шаиновић, Владимир Лазаревић, Драгољуб Ојданић, Властимир Ђорђевић.
Павковић се предао Трибуналу 2005. године, а осуђен је 2009. на 22 године затвора за злочине почињене над косовским Албанцима.
Владимир Лазаревић, бивши командат Приштинског корпуса, осуђен је у Хагу на 12 година затвора. Пуштен је на слободу 2015. године пошто је одлежао две трећине казне. Бивши премијер Србије Никола Шаиновић је осуђен фебруара 2009. године на 18 година затвора. Одслужење казне завршио је 26. августа 2015. године.
Милан Милутиновић, бивши председник Србије ослобођен је и проглашен невиним по свим тачкама оптужбе.
Одређени бројх оптуженика склопио је споразуме о признању кривице са Хашким трибуналом.
Биљана Плавшић, бивша председница Републике Српске била је први српски политичар који се пред Хагом изјаснио кривим. Осуђена је 2003. године на 11 година затвора и упућена на издржавање казне у шведски затвор "Хинсеберји", а на слободи је од октобра 2009.
Милан Бабић, некадашњи председник и председник Владе Републике Српске Крајине признао је кривицу пред Хашким трибуналом, после чега је осуђен на 13 година затвора. Појавио се 2004. године на суђењу бившем председнику Србије и Југославије Слободан Милошевићу као сведок оптужбе. Извршио је самоубиство 5. марта 2006. године, у затворској ћелији.
Момир Николић, некадашњи помоћник команданта за безбедност и обавештајне послове Војске РС, захваљући томе што је као покајник пристао да сведочи против Караџића и Младића пуштен је 2016. у тајности из затвора, иако није одслужио уобичајене две трећине казне од само 20 година, на колико је био осуђен.
Слободан Милошевић, бивши председник Србије и СРЈ умро је у притвору у Шевенингену 11. марта 2006. године.
У пресудама другим оптуженима је поменуто да постоје докази о његовој повезаности са ратним злочинима и насилним депортацијама не-српског становништва током рата у Босни и Херцеговини, у Хрватској и на КиМ. Ухапшен је 1. априла 2001. године, а 28. јуна, на Видовдан исте године, изручен Хашком трибуналу.
Горан Хаџић, бивши председник Републике Српске Крајине је у Хагу оптужен за злочине против човечности. Ухапшен је 20. јула 2011. године у селу Крушедол на Фрушкој гори. Преминуо је 12. јула 2016. године у Ургентном центру у Новом Саду у 58. години живота.
Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке провео је готово 12 година у притвору Хашког трибунала. У Србију се враћа 2014. године, по одлуци о привременом пуштању на слободу, након што је Влада Србије претходно Трибуналу доставила условне гаранције за његово пуштање.
Ослобађајућа првостепена пресуда изречена је 31. марта 2016. године, без његовог присуства. Ослобођен је по свих девет тачака оптужнице која га је теретила да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и БиХ и протеривање Хрвата из војвођанског села Хртковци.
Жалбено веће, усвојивши делимично захтев Тужилаштва, осудило је 11. априла 2018. Шешеља на десет година затвора због прогона Хрвата у Хртковцима у Војводини 1992. године.
