Грађани највише верују Вучићу! Ново истраживање ИПСОС-а показало како се котира председник Србије
У години која се завршава грађани су слично реаговали на тешке догађаје као и у 2023. години и истраживања показују да се бројна дешавања нису претерано одразила на рејтинге политичких странака у Србији.
Као највећи проблем у друштву грађани виде корупцију и протесте, а од политичара се Александру Вучићу и даље убедљиво највише верује, чак десет пута више него првом следећем на листи.
Ово је потврдио Предраг Курчубић, директор Ипсос стратеџик маркетинга, који је говорио и о индикаторима који показују опште расположење у друштву, о броју грађана који би изашли на изборе, о поверењу грађана у ЕУ, као и о односу према Сједињеним Америчким Државама након победе Доналда Трампа.
Он је говорио и о томе шта су најзначајније промене на које је јавност реаговала у години за нама.
- Из децембарске перспективе изборни циклус који смо пренели из 2023. у ову годину изгледа ми прилично далеко. Рекао бих да су последње две године најтурбулентније од промене власти 2012. године. Како у Ипсосу радимо истраживања врло често, имали смо прилику да измеримо реакције јавног мњења на најзначајније догађаје. Поред локалних избора који су имали практично националну кампању и поновног отварања теме експлоатације литијума у Србији, као и тензија на Косову и Метохији, свакако најзначајнији догађај је несрећа која се догодила у Новом Саду. Као и 2023. године када се десио масакр у Рибникару и масовно убиство у околини Младеновца, а чему су претходиле и тензије на Косову, грађани су слично реаговали и на тешке догађаје који су обележили 2024. годину. Оно што смо могли видети из истраживања јесте да се у тим ситуацијама мења опште расположење, пада оптимизам, али се ниједан од ових проблема није значајно рефлектовао на саме рејтинге политичких странака, тако да рејтинзи које смо измерили у овом месецу не одступају значајно од изборних резултата из децембра 2023. године.
На то шта грађани виде као најважније проблеме у овом тренутку, и колико често се мења перцепција грађана, рекао је:
- Најважнији проблеми су вероватно један од најосетљивијих података које пратимо, и из њих се види да јавност препознаје значајне догађаје и реагује на њих. Дуго времена је незапосленост била перципирана као најзначајнији проблем, али последњих шест, седам година пада на листи приоритета грађана будући да се и незапосленост у том периоду смањивала. Пандемија корона вируса представљала је најзначајнији проблем током већег дела 2020. и 2021. године, док са јењавањем пандемије и почетком рата у Украјини, инфлација и раст цена постају проблем број 1 за грађане Србије, и то траје до краја 2022. Током ове године, Косово је било најчешће виђено као најважнији проблем. Ипак, постојали су и месеци кад су други проблеми искакали као најважнији. На пример, током августа, када се поново актуелизовала тема експлоатације литијума, здравље је било високо рангирано, као и сам Рио Тинто, да би убрзо након тога те теме изгубиле на значају. Од новембра и несреће у Новом Саду на првом месту имамо корупцију, а на другом месту протесте. Корупцију као проблем чешће наводе гласачи опозиционих странака, док протесте наводе гласачи странака на власти.
Из његовог досадашњег искуства најважнији индикатори који показују опште расположење у друштву истакао је:
- На првом месту бих издвојио правац кретања земље. У овом тренутку 46 одсто грађана Србије верује да земља иде у добром правцу, док супротно њима мисли 38 одсто грађана. Висок оптимизам грађана погодује странкама на власти. Са изузетком 2022. године, када је оптимизам током изборне кампање падао, током осталих изборних кампања оптимизам расте, што је даје веће шансе странкама на власти. Пошто овај индикатор пратимо више од 20 година, лако уочавамо обрасце понашања бирача и предикторе промене изборне воље. У Србији се власт мењала два пута и оба пута је на почетку кампање оптимизам био низак, а број људи који су веровали да земља иде у лошем правцу досезао је 70 одсто - 2000. године је било 70 одсто негативних, а 2012. године 75 одсто. Ако анализирамо период од промене власти 2012. године, можемо уочити да постоје три циклуса. Први од краја 2012. до марта 2020. године у ком перманентно региструјемо више оптимизме него песимизма, са изузетком који се односи на период од краја 2014. године, па све до друге половине 2015. године када су смањене пензије и плате у јавном сектору. Увођење ванредног стања након избијања пандемије корона вируса довело је до наглог скока броја грађана који у том тренутку верују да Србија иде у добром правцу. Грађани су били у страху за своје и здравље својих ближњих и позитивно су реаговали на мере власти које су биле усмерене на сузбијање ширења пандемије. Та фаза јако високог оптимизма и поверења у државу је трајала све до избијања рата у Украјини. Од тог тренутка, па све до данас, рекао бих да имамо трећи циклус који веома личи на период непосредно пре короне. Иначе, Србија је једна од ретких европских земаља у којима је регистровано више оптимизма међу грађанима. Осим правца кретања земље, издвојио бих економски оптимизам, односно број људи који верују да ће се економска ситуација у њиховом домаћинству поправити у наредних 12 месеци. Дугорочни тренд је позитиван од 2016. године, па све до избијања рата у Украјини и инфлације која је унела несигурност у очекивања људи. Од 2023. наовамо поново је успостављен позитиван тренд, тако да данас имамо 37 одсто грађана који верују да ће у следећих 12 месеци живети боље, док супротно верује 23 одсто. Трећи важан индикатор је и поверење у лидере. Александар Вучић је и даље једини политичар у Србији који има више позитивних него негативних оцена. Још један индикатор поверења који меримо је и спонтано навођење једног политичара коме се највише верује. На том индикатору Вучић има десет пута бољу оцену од првог следећег политичара. Занимљиво је и да је број грађана који спонтано наводи да њему највише верује приближно исти проценту грађана у популацији који би у овом тренутку гласали за СНС. Важно је истаћи и да једна трећина грађана Србије не верује никоме.
Листа СНС коју би водио Александар Вучић има 48 одсто подршке међу опредељеним бирачима
На питање да ли су догађаји о којима сте говорили утицали на промену политичких рејтинга и како сада стоје ствари са рејтинзима политичких странака, одговорио је:
- Нису утицале значајно на рејтинге странака, већ су имале кратак ефекат на индикаторе општег расположења, али и на хомогенизацију политичких блокова, као и на интензитет емоција гласача. Овај период изгледа као период пред изборе. У овом тренутку је политички опредељено 75 одсто пунолетних грађана Србије, а излазност не би ишла испод 3.400.000 грађана. Тешко је утврдити како би се странке организовале у предизборне коалиције, па смо пратили рејтинге појединачних странака. Свакако овим истраживањем не можемо предвидети ефекте саме кампање које би странке спровеле и ове резултате посматрамо као одраз актуелног тренутка. Према децембарским подацима, листа СНС коју би водио Александар Вучић има 48 одсто подршке међу опредељеним бирачима. На другом месту је СПС Ивице Дачића, а на трећем месту је ССП Драгана Ђиласа. За њом следе покрет "Крени промени" и листа др Несторовића. Осим њих, тренутно изнад цензуса су Нова ДСС и ДС, а близу преласка цензуса би била и странка НПС Мирослава Алексића. За бираче СНС је карактеристична висока лојалност за листу која је њихов први избор, док то није случај са већином опозиционих странака, па је у том опозиционом делу могуће преливање гласача из једне странке у другу. Другим речима, ти опозициони бирачи би бирали неку од опозиционих странака, али врло лако може доћи до промене њиховог тренутног избора унутар истог блока. У овом тренутку региструјемо око 325.000 неопредељених бирача. На основу досадашњих истраживања, током изборне кампање половина неопредељених се тешко одлучи за неку од политичких опција и на крају уопште не изађе на изборе.
Пораст броја грађана који имају повољно мишљење о ЕУ
Током овог месеца се пуно говорило о отварању кластера 3, како стојимо са ЕУ? Да ли се нешто променило када говоримо о Сједињеним Америчким Државама?
- У последња два месеца имамо пораст броја грађана који имају повољно мишљење о Европској унији, што је праћено и растом број људи који би на евентуалном референдуму за улазак у Европску унију гласало позитивно. Број противника ЕУ интеграција у Србији био је већи од оних који подржавају ЕУ интеграције током доброг дела 2022. године, и то је једини период од када меримо овај индикатор да имамо више оних који су против него који су за улазак Србије у ЕУ. У овом месецу 47 одсто грађана Србије би гласало за, док би 29 одсто гласало против уласка. Истовремено, 30 одсто грађана Србије има позитивно мишљење о Европској унији, а 41 одсто негативно, што указује на рационалан приступ грађана Србије европским интеграцијама. Верујем да би подршка интеграцијама и број људи који повољно мисле о Европској унији био већи када би перспективе интеграција биле извесније. Нажалост, 44 одсто грађана сматра да Србија никада неће ући у Европску унију. Као и код Европске уније, од америчких избора и победе Доналда Трампа имамо и значајан раст броја људи који имају позитивно мишљење о САД-у.